Глог је најпознатији по глоговом коцу који је, како тврде они који у то верују, најбоља одбрана у борби против вампира. Мање је, на жалост, познато да је он и изузетно лековита биљка и да на људски организам подједнако благотворно делују и његов цвет, и лист, и плод. Највише га гористе људи са срчаним тегобама, а помаже и код низа других болести.
Пише: Жељко Дулановић
То је дрвенаста биљка из породице ружа, која најчешће расте уз ограде и живице, као и на ободима листопадних и четинарских шума. У задње време се, међутим, све више гаји и као украсни жбун, или жива ограда која је због трња практично непробојна.
Глогиње пуне витамина и минерала
У дивљини може да нарасте и до пет метара висине, а може живети преко 300 година.Стабло му је тврдо и жилаво, док су цветови беличасти с црвенкастим прашницима, а листови имају три или пет режњева с назубљеним ивицама. Одлична је медоносна биљка, која је због густе крошње и трновитих грана сигурно склониште за мале птице.
У Србији се могу наћи црвени и бели глог који се незнатно разликују, али су подједнако лековити. Листови глога се беру док су још млади, а цветови опојног мириса током маја и јуна. И листове, и цветове најбоље је сушити на промаји, а суве чувати у затвореној посуди. Плодови сазревају у септембру и октобру, богати су витаминима Ц и А и имају лепу црвену боју. Након брања могу се дуго чувати, а да притом не изгубе лековита и хранљива својства.
Од бобичастих плодова глога се праве укусни џемови и сирупи за посластице, а саставни су део и водњике, енергетског пића горштака. Глогиње садрже кардиотоничне амине, глукозиде, олигомерне процијанидине, флавоноиде, танине, сапонине, фосфорну киселину, минералне соли калијума, калцијума, натријума, као и фруктозу.
Лек за гихт и стрес
А дугачак је списак болести за које се глог користи у народној медицини. Активни састојци глога повољно делују на нормализовање срчаног ритма и крвног притиска, док после инфаркта помаже код опоравка срчаног мишића. Глог делује умирујуће и на централни нервни систем, због чега се препоручује код повећане раздражљивости и несанице, али и за ублажавање симптома менопаузе. Добар је и код повишене телесне температуре и за умирење кашља, а у виду облога и за смирење болова код болести мокраћних канала, као и код епилептичних напада.
Ипак, треба га користити пажљиво и не у дужем временском периоду. Травари кажу да би након пет до седам дана употребе, требало направити паузу од два до три дана и да се за то време, уколико природа болести захтева, буде под надзором лекара.
За лековита својства глога зна се од давнина, а први записи о његовој лековитости потичу из XIV века, када га је Петрус Квесцентис препоручио за лечење гихта. Два века касније у записима се помиње као лек за хипертензију и палпитацију, да би 1896. године благотворно дејство глога на срце званично потврдили амерички лекари Џенингс и Клементс. И Европска медицинска агенција у монографији посвећеној глогу препоручује његову ограничену употребу код повремених тегоба у виду „нервозе срца“ услед анксиозности, као и код стресних стања и поремећаја сна. Међутим, његова употреба се не препоручује код деце млађе од 12 година у случају стреса и поремећаја сна, као ни код деце и адолесцената млађих од 18 година када су у питању срчане тегобе јер, како тврде у овој агенцији, таква здравствена стања захтевају озбиљан медицински надзор и третман.
Свето дрво
У келтској митологији глог је сматран једном од 20 светих биљака, док му се у народној митологији код Срба и већине других народа са Балкана, приписује улога заштитника од вампира и злих демона, ма у ком се облику јављали. Због тога се у појединим крајевима гранчица или крстић, направљен од глога, ушива у одећу као амајлија, нарочито деци. Глоговом гранчицом се на празник Цвети често ките куће и обори. На Ђурђевдан, пре сунца, жене пак стављају глог у воду у којој ће се купати.
Џем за сладокусце
Плодови глога беру се тек када су црвени и зрели, без петељке, а како садрже воћне киселине (лимунска), шећере и пектин, одлични су за припрему џемова, сирупа, ликера, ракије. С једног већег грма може да се прикупи и до 20 килограма плода.
За џем од глога потребно је:
500 грама плода
500 милилитара воде
1 килограм шећера
сок од два лимуна.
Припрема се тако што се опрани плодови глога најпре скувају у 300 мл воде. Скуване бобице потом добро изгњечити па додати остатак топле воде и процедити да се уклоне коштице. Тако очишћену смесу пребацити у посуду за кување и додати шећер и лимунов сок. Кувати до потребне густине.
И ликер за срце
Ликер од глога пије се за бољи рад срца, а препоручена доза је по једна чашица на дан. За припрему је потребно:
300 грама плодова глога
1 литар ракије
150 грама шећера.
Ваља узети боцу ширег отвора и у њу ставити плодове глога, посути их шећером и прелити ракијом. Добро затворити и током месец дана повремено боцу протрести како би се шећер отопио. Након тога садржај боце процедити и пресути у боцу од тамног стакла. Овако припремљен ликер остави се да одлежи још две седмице.
