Кад у ове тмурне дане завлада јесење сивило и кад се почну отварати тегле с пекмезом и укусни сокови из оставе, глогиње, зреле и румене, чекају да се нађу у корпици неког заљубљеника у њихов опор укус. То су плодови глога, по многима једне од најлековитијих биљака за срчане тегобе, који су најквалитетнији после првих мразева.
– У народу под називом глог познато је око 280 различитих врста. Међутим, лековита својства испољавају две, бели и црвени глог – каже др сц. Марко Љ. Несторовић, саветник у Природњачком музеју у Београду, и наглашава да обе припадају фамилији ружа.
Расте уз путеве, рубове шума и ливада
Глог је једна од најстаријих врста које су се користиле као лековите. Кинези су од њега правили ферментисано пиће, чији су остаци пронађени у девет хиљада година старим посудама. Сматра се да је тада био значајан у религији, а према старој легенди, од овог грма глатке коре и трновитих грана направљен је Христов венац, односно круна од трња. За глог су везане и многа веровања, чак и она о вампирима, кад се користи глогов колац.
КАПИ ЗА СРЦЕ И ЖИВЦЕ
Двадесет грама уситњених листова и цветова прелити с 200 мл 70-процентног алкохола и повремено промешати. Након 20 дана процедити и пити двадесет капи дневно с мало течности. Ове капи делују превентивно, али и као помоћна терапија за болести срца и нервног система.
У то време растао је у Европи, Азији, Северној Америци, одакле се проширио по целом свету. Расте уз путеве, рубове шума и ливада, а карактеристичан је по трњу, трокраким и петокраким листовима. Веома је издржљив и подноси ниске температуре – чак и до минус 30 Целзијусових сепени, а нема ни нарочите захтеве према земљишту. Боље цвета и плодоноси на сунцу, мада му не смета ни полусенка.
Глог има више назива, а између осталих бели багрем и трн, глогић, глоговац, глоговина, оштри трн, трнка, жетица, глогиња, медведове хрушке.
Сви његови делови су лековити. Кора се сакупља у пролеће кад крећу сокови и користи осушена или свежа, цветови пре отварања, између априла и јуна, а плодови у касну јесен.
Чаробњаково дрво старих Келта
Некада су се у нашим крајевима користиле осушене и самлевене глогиње и мешале с брашном за хлеб. Семенке су у време ратова замењивале кафу, а млади листови дуван. У нашем народу недовољно се популарише вредност глогиња у исхрани, па се не прерађују и уопште се мало користе.
Да глогиње не би остале само храна за птице и домаће животиње постарали су се мештани Глогишта Горњег, где их има у изобиљу. Пре неколико година организовали су Глогињијаду – ради едукације и популаризације глогиња тог краја, које штите срце и спречавају инфаркт, али и од којих се могу правити разне ђаконије и, наравно, лековита ракија.
СИРУП ОД БОБИЦА ГЛОГА
У блендер ставити килограм бобица глога и прелити водом тако да огрезну. Изблендирати и оставити 24 сата. На лаганој ватри загрејати до кључања и оставити да одстоји пола сата. Процедити, а када се маса охлади ставити у фрижидер. Бобице се поново изблендирају додајући им нову воду. Кувају се пола сата и одстоје још толико, а затим процеде кроз газу. Тај сок помеша се с оним из фрижидера и лагано кува док не остане четвртина масе. Усути у стерилисане тегле и користити 6 до 12 кашика дневно.
Бели глог има дугу историју коришћења, а бројни клинички докази говоре о томе да делује кардиотонично. У сврху лечења користе се листови, цветови и плодови глога, међутим, клинички је доказан учинак комбинације листова и цветова. Једна је од најстаријих познатих лековитих биљака европске медицине. О кардиотоничним учинцима глога писао је још Диоскорид. Келтима је био чаробњаково дрво, касније је постао дрво демона.
Благи биљни седатив
Истраживањима је утврђено да глог садржи олигомерне процијанидине, флавоноиде попут хиперозида, витексин-рамнозида, рутина и витексина, амине, катехине, фенолне карбоксилне киселине, пурине; стероле и тритерпенске киселине (олеанолна, урсолна и кратеголична киселина).
Глог доказано појачава контрактилност срчаног мишића, убрзава рад срца и смањује појаву аритмија.
Користи се у облику чајева, тинктура и капсулираног или таблетираног сувог екстракта код конгестивног затајења срца до друге фазе болести. Осим тога, може се користити у случајевима благе брадиаритмије, пароксизмалне тахикардије, хипертензије, артериосклерозе, те исхемијске болести срца. Глог се може комбиновати са срчаним гликозидима ради побољшања рада срца. Такође, може се користити и као благи, биљни седатив. За пуни учинак потребно је приправке на бази глога узимати барем шест недеља.
Плодови белог глога садрже чак око 200 мг% витамина Ц. Листови су такође богати овим витамином, а понекад служе, помешани с листовима других розацеја, као замена за руски чај. Од цветова белог глога у Енглеској припрема се посебан ликер.
Пролећне пупољке и сасвим младе листове овог глога у неким земљама беру и сматрају врло здравом храном. Додају их различитим салатама, а припремају од њих и посебну врсту пецива.
ЧАЈ СМАЊУЈЕ НАПЕТОСТ
Чај од глога се традиционално употребљава за лечење и спречавање кардиоваскуларних сметњи. Међутим, позитивно утиче и против анксиозности, нервозе и напетости. За припрему чаја могу се употребити цветови и листови појединачно или помешани у једнаким деловима с плодовима. Кашичицу мешавине прелити с два децилитра кључале воде. По жељи се може засладити медом. Препоручују се две до три шољице чаја дневно, а тродневна пауза се прави после седам дана.
Спречава артериосклерозу
Плодови црвеног глога дозревају у септембру и октобру. Месо им је брашнасто, а укус доста кисео и опор – тек после првих мразева постају укуснији. Глогиње се са шећером могу на различите начине прерадити у здрава јела, јер су богате витамином Ц и каротеном. Садрже и доста шећера, винске и лимунске киселине, пектина, гликозида итд. Немци и Швајцарци мешају их због њиховог својства желирања с другим укуваним воћем, а спремају од њих мармеладе, желее и компоте. Због садржине неких термолабилних материја које делују на срце, треба избегавати конзумирање плодова у сировом и непрерађеном стању.
Глог садржи активне материје с антиоксидативним деловањем. У цветовима се, уз нешто етерског уља, налази триметиламин и гликозид оксиакантин. Плодови садрже етарско уље, танин, сапонин, гликозиде и фруктозу, али и калијум, натријум, калцијум и соли фосфорне киселине.
Бројна истраживања потврдила су да је глог вредан лек за срце, односно биљка срца која има способност да обогати крв и срчани мишић кисеоником. Међу охрабрујућим закључцима је и да спречава пошаст модерног доба – инфаркт.
Ова биљка се користи за одржавање здравља крвног система, у случају високог притиска, слабљења срчаног мишића и срчане аритмије. Препоручује се након срчаног удара. Глог, такође, помаже ако патите од умора, мањка енергије, лошег сна, тешког дисања, вртоглавице, лупања срца, нервозе и шума у ушима.
Може се користити као помоћ за мршављење, јер појачава избацивање вишка воде из организма. То својство га чини корисним и против целулита, едема и болести зглобова. Јача везивно ткиво на зглобовима, а због антиупалног деловања саветује се у терапији улцерозног колитиса и пробавних тегоба.
Штити од деловања слободних радикала и спречава артериосклерозу. Бројне студије о глогу установиле су да је он сигурна биљка и да се добро подноси. Међутим, не препоручује се трудницама и дојиљама.
ПРЕВЕНТИВА ЗА ИНФАРКТ
По препоруци истраживача Ричарда Шулца, на следећу начин се прави тинктура за превенцију инфаркта:
Састојци: 240 мл сирупа од глога, по 30 милилитара тинктуре од срчаника, корена ђумбира те кактуса Selenicereus grandiflora и млевене црвене паприке
Припрема: Боцу од пола литре напунити глоговим сирупом до пола. У одвојеној посуди сјединити тинктуре и додати сирупу. Пити по једну кашику три до осам пута дневно.
ЉУТА ГЛОГОВАЧА СА ЛЕКОВИТИМ САСТОЈЦИМА
У добру домаћу ракију, комовицу или лозовачу, ставити измрвљен глог – за један литар ракије довољна је шака плодова, свежих или осушених. Ради боље екстракције било би добро да се црвени глог издроби. Сасвим задовољавајућа варијанта за прављење глогове ракије је и коришћење цветова црвеног глога у пролеће – две шаке цветова.
Не треба стављати веће количине глога у ракију јер то онда постаје јака тинктура а глогове капи се не пију на начин на који се пије ракија, много су јаче и нису за слободну кућну употребу без упутства.
Флашу ракије с глогињама оставити месец дана да одстоји на тамном месту, уз повремено мућкање. Може остати и два-три месеца. Ракија ће стајањем од глогиња попримити ружичасту боју.
Недељу дана пре коришћења у флашу ставити три до четири кашике што љуће млевене паприке, кајен, чили, алеву паприку. Ако је паприка баш љута ставити три кашике да би ракија попримила љутину.
Седам дана касније процедити ракију кроз газу и фини филтер папир. Овако припремљена глоговача шири крвне судове и загрева тело.
-Ако желите да љута ракија делује на холестерол и артериосклерозу, када додајете љуту паприку у ракију, додајте и једну главицу очишћеног ситно исецканог белог лука.
-Сви они који имају плућне проблеме, у ракију могу ставити уместо белог лука неку лековиту биљку као што је мајкина душица, ртањски чај, тимијан.
-За јачање крвне слике, плућа, чишћење јетре, добар избор је хајдучка трава, мада ракија од ње постаје горка.
Ракија се пије два пута дневно, ујутру и пред ручак, или увече пре вечере, једна чашица као превентива. Код гушења и акутних стања треба попити неколико чашица за неколико минута, ако немате лекове при руци, и позвати лекара. Ракију не треба пити на силу. Она није лек, али има лековито дејство.
Д. Радивојац
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
