Касно лето и рана јесен идеално су време за убирање лековитог биља кога је у нашој земљи толико да многима и имена не можемо да помамтимо. Због тога и постоје травари, људи којима није тешко да се упуте у забите пределе, оберу, осуше и понуде нам их у виду чајева или тинктура. Миодраг Тодоровић, један је од њих и вољан је да своје знање и искуство подели са читаоцима портала Добро јутро.
– Када је у питању чемерика у лековите сврхе се користи ризон са корењем, који се вади после цветања, крајем лета или у јесен. Цела биљка је горког и опорог укуса. У сувом стању је позната као бурмут и некада су је људи у облику праха усисавали у нос. Делује на коштано зглобне проблеме, гихт, разне врсте неуралгија и реуматских болести. Највише се користи у ветерини, као врло јако средство против шуге, ваши и бува, што је прва помоћ за све пољопривреднике.
– Пречица, црвоточина или лисичјак је биљка која ужива велико поверење у народу као добар лек за болести бубрега, бешике и јетре. Употребљава се и против реуматизма и бола у костима. Поленом се посипају ране и помаже у зарастању декубитиса.
– Дивизма, биљка златножутих цветова која расте обично на запуштеним ливадама, посном земљишту и напуштеним каменоломима, вековима се користи као поуздан и нешкодљив лек против кашља. Дивизма цвета преко целог лета и у рану јесен. За спремање чајева, сирупа и облога користи се цвет, ређе лист и корен. Цветове треба сакупити по сунчаном дану, ујутру кад спадне роса са биљке. Суше се раширени на чист платнени столњак у хладу. Добро осушене цветове треба чувати у папирној или платненој кеси и потрошити их у року од годину дана, јер стајањем губи лековитост.
– Хмељ има благо умирујуће дејство, опушта глатке мишиће. Помаже код проблема са бубрезима, циркулацијом, кожом, валунзима и несанице.
– Кора храста се користи тако што се млада, глатка кора убира у рано пролеће, пре олиставања или у касну јесен после опадања лишћа. Поред лековитог плода и листа, чај од коре храста има позитиван учинак на слабост организма, где враћа снагу организму и јача крв.
– Пиревина је биљка одлична за чишћење организма, крвних судова. Најчешће се користи код проблема упалних процеса бешике, бубрежних и жучних каменчића. Регулише масти и смањује ниво лошег холестерола, триглицерида у крви, делује као диуретих, даје добре резултате код особа које желе да изгубе вишак килограма јер уз дијету убрзава сагоревање масних наслага. Свекодневним конзумирањем једне шоље чаја од ове биљке подстиче се излучивање жучи и детоксикација организма.
– Зечји трн – дрмо трн је вишегодишњи, разгранат полужбун који расте на сувом, запуштеном земљишту као зељаст, отпоран и веома бодљикав коров. Листови су са кратком дршком или седећи, доњи трочлани, док су горњи нарочито у цветном региону, прости. Цветови су лептирасти, најчешће ружичасте или љубичасте боје. Цвета од јуна до септембра. Као лековити део биљке користи се корен. Корен садржи изофлавонске гликозиде, тритерпене, стероле, етарско уље. Поспешује излучивање мокраће те се углавном користи као састојак чајних мешавина које се препоручују за упале бешике, за спречавање појаве песка и камења у бубрезима. Користан је и код реуматских болести и гихта.
Чај од зечјег трна: једну кафену кашичицу уситњеног корена прелити са 200 мл хладне воде, кратко прокувати, поклопити и после 15 минута процедити. Пије се два до три пута дневно по шоља чаја.
Текст: З.Д.
