Запослени у врањској „Градској меани” дочекују своје госте уз шкрипу старинских улазних врата. Чим прескоче висок праг овог старог здања они се, по добром старом врањском обичају, благо наклоне домаћинима показујући им на тај начин да са поштовањем улазе у њихов „дом”. Када заузму место за неким од малих дрвених столова прекривених коцкастим столњацима и осете топлину ватре, која се из камина шири кафанским простором, схвате да су дошли на право место. Поготово када угледају старе фотографије знаменитих Врањанаца и њихових породица, али и радио апарате који су се у овој варошици користили током Другог светског рата.
Кафана постала бренд града
Да ова кафана има душу и постане бренд града побринуо се њен власник Ивица Цветковић.
– Чим сам закорачио у њену унутрашњост идеје су почеле саме да навиру. Још тада сам знао да ентеријер кафане треба да буде у складу са њеним именом и зато сам одлучио да буде опремљена старим градским етно мотивима – прича Ивица.
Прво што је урадио купио је специјалне ваљке, како би мајстори помоћу њих могли на зидове да нанесу шаре којима су пре осамдесет година украшавани домови Врањанаца. Затим се дао у потрагу за рамовима за фотографије старих врањских породица. Обишао је многе пијаце, сајтове и антикварнице у намери да тамо купи нешто од старина. Видећи шта он ради поједини гости су почели да нуде на поклон своје старе предмете у намери да их тако сачувају од пропадања.
Сада зидове ове кафане краси и фотографија чувеног Врањанца Јање Влаинца, која је направљена у његовом винограду, али и кларинетисте Курте Ајрединовића, који је својом свирком, како се то некада прпепричавало у овом граду, „дизао људи из мртви”.
– Захваљујући разумевању људи за оно што радим код нас је у исправном стању завршио и радио апарат који је произведен пре Другог светског рата – казује задовољно Ивица.
Уз ваљан ентеријер и јеловник
У складу са ентеријером кафане он је формирао и јеловник на коме су се нашла и јела старог Врања; тарана, сукана баница, пропећ, пита самса.
– Када гостима објаснимо да је самса празна пита преливена киселим млеком и белим луком њима то не значи ништа, али када пробају тај аутентичан укус онда по њему заувек запамте и град у коме су је јели – истиче Ивица подвлачећи да је ова пита најомиљенија гостима и да због ње и долазе у ову кафану. То важи и за врањску тарану са пилећим месом, коју су некада домаћице у добростојећим кућама правиле од издашнијих комада меса, а у сиромашнијим потпуно празну или са малим „мрвкама меса” попут крилца или кокошијег врата.
Земљана црепуља и тепана погача
Начин на који се у овој кафани спремају стара врањска јела гости могу да виде у летњој кухињи која функционише у дворишту. Зато се већина одмах одлучи за јела која испред њихових очију крчкају на огњишту испод сача.
– Укус јела, поготово меса, је нестваран када се спреми на овај начин. Због тога се често деси да гости који дођу на ручак одлуче да преноће у нашем граду, да би сутрадан могли поново да почасте своја непца са неким од наших јела – каже Ивица и истиче да је први сач набавио у Босни, а да је умеђувремену пронашао неколико мајстора у Србији који их праве од најквалитетнијег гвожђа. Он је набавио и земљане црепуље у којима кувари пеку, на далеко чувену, врањску тепану погачу која има фантастичан укус када се врела сервира испред госта. Тик уз њих функционише и пећ за печење лепиња и меса, али и котлић за разне врсте чорби и неких других јела.
– Наша јела спремамо од свежих и квалитетних намирница. То гости знају и зато нам указују поверење и то нам готово увек напишу у књигу утисака – истиче на крају наш саговорник.
Текст и фото: Гордана Настић
Тарана
Потребни састојци:
- 1 главица црног лука
- 1 мања шаргарепа
- 2 чена белог лука
- 2 мања батака са коском
- 300 грама таране
- 100 мл уља
- млевени бибер
- со
- босиљак
- парадајз
Припрема:
На загрејаном уљу пропржити црни лук, бели лук, нарендану шаргарепу. Када се то мало пропржи додати батаке и пржити са обе стране да добију златно жуту боју, а после тога додати зачине и парадајз по потреби и мало воде. Када то прокључа додати тарану, покрити алу – фолијом и ставити у рерну да се крчка 15 до 20 минута. Након тога склонити фолију и поново вратити у рерну на пар минута да се запече.
