Наша земља обилује лековитим, ароматичним и зачинским биљкама. Неке расту само поред река, неке опет само на шумским чистинама, а хајдучка трава на камењарима, ливадама, поред путева, у подножју планина. Самоникла је вишегодишња зељаста биљка од које се користи надземни део и цвасти, које могу бити беле, жућкасте, црвенкасте.
На југоистоку Србије, окруженом планинама Озрен и Ртањ, постоји обичај сакупљања лековитих биљака, а хајдучка трава се убраја у најпознатије и најлековитије. Са бројним именима, од којих су само нека столисник, петровско цвеће, али и хајдучица, спориш, равањ и романтика, одавно се сврстала у ред највреднијих биљака.
Хајдучка трава обично нарасте седамдесетак центиметара. Стабљика јој је светлозелена или црвенкаста пријатног мириса. Листови су перасти и подељени на велики број сићушних режњева. Стабло и листови покривени су длачицама, али само док су биљке младе, код старијих отпадају. Цветне главице садрже бројне беле цветиће.
МЕЛЕМ ЗА ХЕМОРОИДЕ
Загреје се 300 грама свињске масти, па кад се отопи и загреје, додаје се шака листова и цветова хајдучке траве и цветова невена. Све се помеша,а кад зацврчи, скне се с ватре и меша неколико минута. Поклопи се и остави на хладном месту 24 сата. Затим се маса полако загрева уз стално мешање. Кад се отопи, процеди се, дода 10 капи етарског уља лаванде и сипа у чисту и суву посуду с поклопцем који се добро затвори. Овај мелем наноси се два пута дневно. Веома је важно да столица буде редовна и мека. Да би се то постигло, треба пити три шоље чаја од ланеног семена.
Биљка се сакупља током летњих месеци одсецањем дршке с цвастима дуге од 20 до 25 центиметара. Одсечени делови се везују у букете и суше на промаји и месту заштићеном од сунца и кише. Суви су кад стабљике пуцају под прстима. Пријатног је ароматичног мириса и горког и незнатно сланог укуса. Пакује се у јутане или папирне вреће или картонске кутије. Заштићена од светлости лековита је 18 месеци.
Однос при сушењу надземног дела је 1:4, односно килограм суве материје се добија од четири килограма свеже.
Лековитост и примена
Надземни део биљке у цвету, садржи мало етарског уља, флавоноиде, витамин К, горку материју ахилен, смоле, стероле, танине… Етарско уље садржи пинен, тујон, цинеол, лимонен, камфор, борнеол.
Захваљујући овим лековитим материјама, у народној медицини се користи да чисти и јача крв и пробавне органе. Хајдучка трава је посебно корисна за лечење јетре, слезине, панкреаса, жутице, навале крви у главу, катара црева и желуца, против грчева, грознице, лупања срца, болова у крстима и леђима, нередовних менструација, крвавих и затворених хемороида, разних осипа и чирева. Чај од ове биљке лечи испуцале руке, осетљиве брадавице мајки које доје, али и осип на кожи и псоријазу. Ова биљка умањује тегобе изазване гихтом и реуматизмом. Повољно делује у лечењу дијабетеса у почетном стадијуму Својим горким укусом поспешује апетит.
ПРОТИВ БОЛНИХ МЕНСТРУАЦИЈА
Користи се чајна мешавина хајдучке траве и вирка у истим количинама. Биљке се помешају, па одвоје три супене кашике смеше која се прелије са 600 милилитара кључале воде. Промеша се, поклопи и остави пола сата, а затим процеди и пије током дана у мањим гутљајима седам дана пре и за време трајања циклуса.
Калијум који се налази у хајдучкој трави помаже раду бубрега, срца и крвотока, а захваљујући високом садржају танина, добар је лек за заустављање пролива.
Хајдучку траву увек треба имати у кући док траје сезона грипа и прехлада, јер помешана са зовом и слатким кореном спушта температуруи и јача имунолошки систем. У комбинацији с боквицом и жалфијом, препоручује се особама које муче алергије.
Ова биљка је безбедна за употребу. Ипак, не препоручује се трудницама, а мушкарци не би требало да је пију дуже од месец дана у континуитету.
Д. Радивојац
Добро јутро број 556 – Август 2018.
