Однедавно се користи реч одрживост али, наша пољпривредна газдинства су одвајкада рационално користила све што се на њима произведе и што од те производње остане као нуспроизвод. То се видело на сваком кораку. У Војводини су се куће правиле од набоја, односно земље и сламе, покривале се сламом или трском. То се исто примењивало и на храну. Она се није или се минимално бацала, рационално се користила чему су доприносили и постови, почев од једнодневних до великих божићних и ускршњих. На жалост, сада смо, посебно наша деца, преоптерећени нездравом храном препуном адитива, заслађивача, различитих нездравих шећера уз изостанак физичке активности, а све то заједно нарушава наше здравље. Овако причу о одрживости пољопривредних газдинстава и великом потребом потрошача да имају доступну традиционалну и здраву храну, започиње Петар Радић из Задружног савеза Војводине.
-Када се говори о мањим газдинствима у посебно у малим сеоским срединама подразумева се да оно што се производи за тржиште мора бити исто третирано као и када се производи за властите потребе. Томе доприноси и чињеница да купци све више желе да знају шта једу, како је то произведено, да ли се користе пестициди и у којој мери. То произвођачима хране диктира нова правила, па они који већ не производе по органским принципима или нису у процесу конверзије, озбиљно размишљају о томе. Свесни су да органска производња доноси мање приносе али верују да ће прерадом таквих примарних производа остварити бољу цену, односно додату вредност, кажао је Радић.
Он је напоменуо да је опште познато да је за квалитетан финални производ неопходна квалитетна сировина, а тога у Војводини има. Јако је важно да су укуси хране још увек очувани за ралику од многих других земаља.
То је је Задружни савез Војводине 15 пута потакло да се појави на Сајму етно хране и пића у Београду са широком палетом готових производа која заслужује да буде приказани како посетиоцима оваквих сајамских манифестација тако и другим произвођачима. Ту се мисли на храну најразличитијих укуса и богатсво кулинарских производа насталих у мултикултуралној средини каква је Војводина.
-Приметно је да се из године у годину храна све више оплемењује и остварује се додата вредност. То значи да пољопривредници и задруге све више прерађују своје примарне производе са циљем да остваре већи квалитет са вишим ценама на мањим количинама. Готово сви произвођачи који су били окупљени око Задружног савеза Војводине су наши вишегодишњи излагачи који су преко Сајма етно хране и пића успели да продру на тржиште Београда и да своју производњу некада делимично, а некада целокупну продају унапред, рекао је наш саговорник.
Домаћини рационално покушавају да пласирају како своје производе тако и нуспроизводе наразличитије хране почев од месних прерашевина, преко слане и слатке зимнице, до разчитих алкохолних и безалкохолних пића.
Радић поручује да то треба сачувати, не производити само сировине већ домаћем и страном тржишту пласирати квалитетне готове производе. Сем тога, директан контакт са купцем доноси профит јер се елиминишу сви остали из ланца трговине који зарађују на раду сеоског газдинства.
Пише: Јасна Бајшански
