Пише: Светлана Мујановић
Младе воћке саде се у јесен или пролеће, то знају сви који желе да беру плодове из сопственог воћњака, био он мали или плантажни. Али, неретко се деси да нека лепо развијена воћка, посебно на окућници, због другачије организованог простора, засмета. Тада се поставља питање да ли је посећи или оставити. Постоји, ипак, и треће решење.
Мало је оних који знају да се и такве „времешне“ воћке могу пресадити. Али, припреме за њихово пресељење у нову кућу морају бити темељне, и ваља их започети много раније, већ у лето, ако ће се овај велики посао обављати у позну јесен, када воћке „оду на спавање“.
Код коштичавих врста већи ризик
Ипак, мора се имати на уму да млађа стабла боље подносе пресађивање и пријем на новом месту, брже се укорењују и лакше обнављају родност. Јабучасте врсте, у односу на остале, захвалније су за промену места: јабуке, крушке, дуње, али и и орах и леска, стари и до 15 година, могу се пресадити на друго место, без бојазни да се неће примити. Код коштичавих врста ризик код обнављања је већи, а пракса је показала да се с успехом могу пресадити воћке не старије од 10 година. Генерално, уколико је нужно, најбоље је воћке пресадити када су старе седам-осам година.
Препоручује се да се јама за зимско пресађивање старе воћке ископа раније, већ у лето. Важно је да она буде довољно дубока и широка, бар за двадесетак центиметара шира и дубља од корена стабла које се пресађује. Понекад је она и око два метра широка, а 60 до 70цм дубока, а приликом прављења такве јаме ваља поштовати одређени редослед потеза. При копању се одваја горњи слој земље на једну страну, обично је то први ашов, а остала земља на другу. При садњи земља се враћа обрнутим редоследом – прво површински слој, а затим остатак.
У читавом овом послу највећи проблем је како пажљиво, без оштећења извадити старо стабло. Најбоље је да се у кругу или квадрату око воћке ископа ров (јарак) ширине 20 до 30цм, и дубине по потреби, што зависи од величине стабла, односно, корена. Све жиле на које се наиђе, пажљиво се и равно пресеку. С порастом дубине јарка све се више поткопава воћка, при чему се води рачуна да се на жилама задржи земља.
Корен пренети са земљом
Корен са земљом код овако поткопане воћке требало би обложити чвршћим материјалом или даскама, да би се земља задржала на жилама. Тако припремљено стабло може се преносити на краћим растојањима, али и на удаљеност од више километара. Воћке се пресађују по облачном и прохладном времену, да се не би корен исушио. Што су стабла старија и развијенија, око корена треба да имају више земље. Непосредно пре стављања стабла на ново место ваља освежити пресеке на свим жилама корена, дебљим од 2цм, загладити их оштрим ножем и дезинфиковати раствором плавог камена.
У нов јамић воћка се поставља на исту дубину на којој је расла. Земља се у нову јаму убацује постепено, простор између жила попуњава растреситом плодном земљом, може се додати и мало стајњака или компоста и добро сабити, да се истисне ваздух око жила. Када се корен покрије, а јамић не затрпа потпуно, растури се комплексно НПК ђубриво с минималним процентом азота и затрпа. Корисно је да се робусна стабла осигурају са два колца наспрамно постављена, за која се стабло причврсти. На крају, све се добро залије чистом водом, и чека крај зиме и резидба.
Пре кретања вегетације, рано у пролеће, пресађену воћку треба оштро орезати, али тако да се задржи првобитни облик круне, а пресеке премазати калемарским воском или пастом од неког фунгицида на бази бакра. За воћку на новом месту, која је преживела стрес и промену средине, мора се обезбедити добра нега: уредно окопавање, прихрана почетком и крајем пролећа, наводњавање пре него што се осете трагови суше, као и адекватна заштита од болести и штеточина. Такође, у вегетацији би требало редовно уклањати све вишкове грана, посебно водопије, ваљало би покидати и плодове, ако су се заметнули, да не би сувише оптерећивали круну и значајно редукован, скраћен корен, који не би могао да исхрани доминантнији надземни део стабла.
