Текст и фото: Биљана Ненковић
Кажу да је правилна резидба у воћарству већ пола успеха. Неадекватна резидба или њен изостанак највећи је непријатељ доброг приноса у воћњаку. Међутим, воћу се и у том случају може помоћи такозваном реконструктивном резидбом. Лека има чак и за старе засаде који су лоше орезани. Правилном корективном резидбом, која се најчешће обавља у фебруару, могуће их је вратити у пуну кондицију.
Инжењер пољопривреде и саветодавац за воћарство из Тополе, Данко Петровић истиче да су наши воћари најчешће „благи“ према стаблима. Грешке се праве из страха или незнања.
Највећадилемаје штаодбацити
– Воћари у Шумадији често веома благо, такорећи лако, орежу или скину родне елементе са биљке, да би добили већи принос. Тако се биљка оптерети у тој години и они заиста добију већи принос. Али у следећој на стаблима имамо значајно мањи број цветних пупољака, јер током лета биљка буде сувише оптерећена родом. Тако и следеће године имамо мали, или често принос који није економски рентабилан. Деси се и година у којој принос потпуно изостане – каже Данко Петровић.
Лошој резидби има лека. Стручњаци је зову корективна или реконструктивна. Обавља се у другој половини фебруара и почетком марта. Овом мером могуће је и старе засаде излечити и стаблима за неколико година вратити пуну родност.
– Запуштеним засадима има помоћи. Суштина корективне резидбе је у томе да се исправе грешке из претходног периода или, ако није уопште рађена, да се што је могуће боље узгојни облик приведе правилној намени – објашњава Петровић.
Највећа дилема коју имају воћари у резидби јесте питање шта одбацити. Над главом им увек виси дилема да ли су претерали. Према Петровићевим речима, највише греше код сечења грана, те одстрањују и које треба и које не треба.
Добар резач враћа родност стабала
Калкулација рода и прихода тако директно зависи од резидбе. Лоше орезана шљива у једној години даће од 60 до 100 килограма плода, а следеће само осам до 10 килограма.
– Ради се о такозваној алтернативној родности. Принос шљиве у условима Шумадије, где је она примарна воћна врста, уз примену свих агротехничких мера, креће се од 25 до 30 тона по хектару. Уз уобичајени распон садње 5×4, са 500 стабала по хектару, подразумева принос по једној шљиви од 50 до 60 килограма. Уз примену свих агротехничких мера, за највише три године, стара стабла шљиве могу достићи пуну родност и стари засад вратиће се у пуну кондицију. Зато, воћари који су на почетку имали лоше резидбе, треба да буду стрпљиви – каже Данко Петровић.
Није тешко пронаћи засаде у Србији, старе десет и више година, који су лоше орезани и који дају нерепрезентативне приносе. Један од разлога је у томе што је раније 98 одсто плодова одлазило у прераду, и то најчешће у ракију. Падалице су коришћене за исхрану свиња, а око 0,5 одсто су узимале домаћице за спремање џема и пекмеза. С обзиром на то да су људи одлазили са села у градове због посла, многи воћњаци, примера ради, у околини Аранђеловца који нагиње ка Космају, остали су запуштени. Последњих година, због промењених тржишних услова, многи желе да врате родност својих воћњака.
Ако желе да врате родност стабала, најважније је да нађу доброг резача. А то је у последње време веома тежак задатак. Стручних резача је све мање, а воћњака све више. Препорука је да се резидба ради по топлијем времену, јер то више одговара и биљкама, и резачима – каже Петровић
Шљиви потребан простор за промају
Ако имате лоше орезан засад шљиве чачанска родна, стар десет година, прво што треба урадити јесте поштовати оптимални рок за реконструктивну резидбу. То је друга половина фебруара и прва половина марта – каже Данко Петровић. – Узгојни облик ове сорте шљиве захтева класичну котласту крун, а то значи да средина биљке буде потпуно отворена, те у тој зони треба скидати гране. Суштина је да сунце обасјава средишњи део биљке и да нема засењивања ни зелених ластара, ни плодова. Скидамо гране да једноставно створимо простор за промају, која нам је веома битна и због микроклиме у засаду, јер повећана влага у зони круне ствара услове за развој патогена.
Кајсија добро подноси подмлађивање
Кајсија добро подноси подмлађивање, јер има велики потенцијал формирања младара из латентних и адвентивних пупољака. Подмлађивање је економски исплативо ако засад није превише проређен због превременог сушења стабала у воћњаку и ако су биљке још увек здраве и виталне.
Код млађих стабала примењује се блажа резидба. Скелетне гране се прекраћују до једне трећине њихове дужине. Уклања се дрво старо две до пет година, а прекраћивање се изводи изнад једног добро развијеног бочног и виталног летораста.
Степен резидбе је оштрији уколико су стабла старија и више запуштена. Скелетне гране прекраћују се за половину њихове дужине, а у неким случајевима и више. Препоручује се да се овакво подмлађивање обави постепено у току две до три године. У овом случају подмлађивање се може обавити или у рано пролеће, после кретања вегетације, или у току лета, по завршетку бербе.
