Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Има ли нешто што не знамо о тиквицама?

Има ли нешто што не знамо о тиквицама?

352

Лети су баште прави рудници витамина и минерала. Једно од тих богатстава су тиквице. У породици тикава има око 850 врста, а код нас су најчешће повртарске тиквице. Гаји се много варијетета, а у оквиру сваког више сорти, који се разликују по облику, боји и намени.

Најчешће су обична тиквица, цукини, патисон, ређе шпагета тиквице, док се остале нађу у тек по некој башти, посебно када су у питању украсне форме.

Избор зависи од потреба и укуса. Обичне тиквице су најраширеније, посебно жбунасте форме, јер су практичније за бербу и мање баште. Цилиндрични, ваљкасти, глатки бели или светлозелени плодови најчешће се похују, пуне или од њих припрема укусно вариво.

Цукини тиквице расту такође у облику жбуна. Беру се искључиво млади плодови – тамнозелени, светлозелени – без или са уздужним пругама, ваљкасти или крушколики. Кора је глатка, мека, са слабо израженим ребрима. Сваки плод може да има двоструку намену. Доњи, шири, у коме су семенке, после чишћења може да се напуни,без уклањања коре, а горњи да се исече на тање кришке и грилује или похује.    

Патисон тиквице је лако препознати. Изгледају као украсни тањири чипкастих ивица, па их у народу често и називају „тањираче“. Кувају се, прже, похују, рендају, али и киселе као краставац корнишон, или се додају у туршију. Важно је да се плодови беру млади, три – четири дана после заметања, док се у њима не развије семе.

Tу је и група мускатних тикава крушколиких плодова различите величине. Кора је глатка, мекана, а месо  жуто или наранџасто, фине структуре, веома укусно, слатко, специфичне ароме која подсећа на дињу. Од свих тикава мускатна је најбоља за припрему пита, колача и прераду. Користе се искључиво зрели, хранљиви плодови богати шећерима, скробом, пектинима (везују отровне материје и избацују их из организма), витаминима А, Б, Ц и Е, и минералима – калијумом, фосфором и гвожђем. У 100 грама плода има 20 милиграма провитамина А, што је дупло више него код шаргарепе. У семену има много фосфора, који је важан у борби против холестерола.

Јела од ове тикве су веома разнолика – уштипци, суфле, слатко, компот, печене кришке.

ГРИЛОВАНЕ ПА ЗАПЕЧЕНЕ

Две-три тиквице опрати, оцедити и без љуштења исећи на танке шните, благо посолити, побиберити и оставити на кухињски папир да се оцеде. У медувремену припремити прелив: три-четири чена белог лука, сок од једног лимуна, мало измрвљених или млевених семенки коморача, кашичица шећера, мало соли, везица коријандера, а може и першуна или целера, две кашичице маслиновог уља и мало воде. Шните гриловати у мало науљеном тигању и ређати у јена чинију. Сваки ред прелитиготовом смесом, а последњи посути са 100 грама сецканих печених пистаћа или несланог кикирикија, и ставити у рерну 10-15 минута да се запече.  

 ПОХОВАНИ ЦВЕТОВИ ТИКВИЦА

Цветове тиквица убрати ујутру рано, док су отворени. Пажљиво их опрати, изнутра и споља, и оцедити на кухињском паприру. У међувремену умутити неколико јаја, додати брашно, со или шећер, што зависи од намене, и направити смесу гушћу од оне за палачинке. Цветови се умачу у брашно и прже на врелом уљу. Извађене их ваља оцедити на кухињском папиру.