Поскупљења свега и свачега праву потврду добила су и у статистици која је показала да је раст цена на мало од прошле године, тачније од новембра, износио 7,5 одсто. До сада многима се чинило да је, бар формално, инфлација потцењена. Ако смо се до средине лета тешили да имамо нижу инфлацију од великих економија, САД, на пример, или Немачке, сада имамо вишу. У САД је у новембру на годишњем нивоу била 6,8 процената, у Немачкој 5,2. У Народној банци понављају да је она привремена, условљена спољним факторима на које не могу да утичу и да од средине наредне године очекују смањење.
Када ће се балон светске инфлације, последично и наше, озбиљно издувати, како то кажу економисти, једно је од најчешће постављаних питања. И да ли наши креатори економске политике могу нешто да ураде да је зауставе. Судећи према изјавама стручњака инфлација нам је спољна, увозна, и чекамо да прође.
Горан Радосављевић, са Факултета за економију, финансије и администрацију, сматра да ће инфлација почети да се смањује тек од средине наредне године што је и прогноза Народне банке Србије (НБС). Он, међутим предвиђа да ће већ у децембру она код нас бити већа од осам одсто, а да ће на светском нивоу бити још један инфлаторни удар због више цене гаса, последично и других енергената струје, дрвета, пелета, угља све док траје грејна сезона. Непознаница је и колико ће још дуго Европа да води експанзивну монетарну политику, односно да даје подстицаје за опоравак економије.
„Ми у овом тренутку не можемо да предузмемо неке мере против инфлације изузев тога да држава помогне најсиромашнијим грађанима да лакше преброде поскупљења, јер је она узрокована спољашњим факторима попут раста цена енергената, хране… Референтна камата је један одсто, врло је ниска и не мислим да је треба повећавати. НБС је дуго водила рестриктивну монетарну политику и ми смо стидљиво спуштали ту базну камату. Подсећања ради, еурибор је у ЕУ већ дуго минус 0,5 одсто. Не видим да би подизање референтне камате сузбило инфлацију, јер је дошла споља и никаква наша монетарна политика неће утицати на цене на светском тржишту”, каже Радосављевић. Додаје да није добро што ће инфлација обезвредити овогодишњи реални раст зарада.
Објашњава да је узрок инфлације раст тражње услед убрзаног изласка из економске кризе изазване ковид пандемијом и то много брже него што се очекивало. Почетком године мислило се да ће свет изаћи из кризе тек следеће, а неки сектори и 2023. Међутим, економија се опоравила брже и многе земље су достигле економски ниво из 2019. године. Или ће га достићи у првом кварталу наредне године. Чак и авио-саобраћај је близу нивоа од пре кризе.
Економиста Данило Шуковић наводи да је раст инфлације био очекиван, јер је широм планете у оптицај стављено много новца. А сада је није лако обуздати.
„Основни закон економије, а то је однос понуде и тражње је нарушен. Сада је тражња већа од понуде. Инфлација посебно забрињава нас који имамо горка искуства из осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Раст цена је као пожар. Тих 7,5 одсто међугодишње инфлације је општа стопа, а проблем је у томе што су производи који су од виталног значаја за становништво, поготово оне најсиромашније, највише поскупели. Зато делује да је инфлација већа него што статистика исказује. Видим да је Народна банка предузела мере за повлачење ликвидности и мислим да ће морати још нешто да учини”, напомиње Шуковић.
Подсећања ради Народна банка од октобра ове године постепено смањује експанзивност монетарне политике без промене основних каматних стопа. Поред обустављања аукција репо куповине хартија од вредности, путем којих је у претходном периоду банкама обезбеђивана динарска ликвидност, она постепено повећава проценат вишкова динарске ликвидности, које реверзним репо аукцијама (репо продајом хартија од вредности) повлачи на недељу дана, као и просечну пондерисану стопу на тим аукцијама. Од октобра ова стопа је повећана са 0,11 одсто, колико је до тада у просеку износила од почетка године, на 0,34 процента, колико је била на последњој реверзној репо аукцији.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
