Пише: Андријана Глишић
Феђоја, индијанска банана, кинески дуд, само су неке од тропских воћака које су се настаниле у Војводини. Драган Павин своје двориште у Бачкој Паланци одлучио је да обогати овим егзотичним биљкама, а жеља се јавила још давне 1992. године када је у издању “Доброг јутра” први пут прочитао чланак о феђоји. Дуго је покушавао да дође до семена и успео је тек пре десетак година.
– Семе ми је стигло из Америке, а биљка потиче из Бразила. Сада имам пет стабала феђоје. Може да издржи зиму и то са температурама испод нуле. Подноси чак минус 15 степени, само је у тим месецима треба склонити у негрејану светлу просторију, светлији подрум или застакљену терасу да не би покренула вегетацију – каже Драган.
Слична је лимуну, само је, за разлику од њега, не нападају никакве болести, чак ни лисне ваши. Морају се гајити две различите генетике ове биљке због међусобног опрашивања и давања плодова. Иначе, феђоја је величине шљиве, сазрева пред зиму, а укус је потпуно несвакидашњи.
Средина плода је желаста, као неки гел, и има арому која асоцира на шумску јагоду. Остатак масе је бео и подсећа на ананас – прича нам са одушевљењем. – Тиме се добија комбинација слатког и киселог. У средини слатко и врло ароматично, споља кисело.
Кора се користи за чајеве, такође и као додатак чорбама и супама, суши се и меље, а крунични листићи цвета, у периоду самог цветања крајем маја и почетком јуна, у Бразилу се користе за припрему воћне салате. Први цветови углавном крећу у четвртој години, а масовније плодоношење од пете године.
– Сада имам око 50 до 80 плодова по стаблу. Код нас није толико заступљена, јер не подноси даљи транспорт, али је, осим у Јужној Америци, популарна и у Калифорнији, на Флориди, такође и на Новом Зеланду, у Аустралији- наводи Павин.
Кинески дуд као микс шљиве и лубенице
А кинески дуд набавио је из Америке, јер је у питању хибрид који може да истрпи и минус 25 степени, за разлику од кинеских варијетета који тешко подносе ниске температуре. Ако је семе из Кине, поверио нам је наш саговорник – мора бити и мушка и женска биљка, где женска рађа. Расте као жбун, мање дрво, врло је и декоративно и отпорно на болести.
Предност америчког хибрида је што нема семе, биљка је самоплодна, црвене је боје, округла, сазрева крајем октобра и почетком новембра, а укус је сличан комбинацији шљиве и лубенице.
Српска перспектива индијанске банане
Када је у питању индијанска банана, наш саговорник сматра да то воће има огромну перспективу у Србији. Потиче иначе са границе Северне Америке и Канаде, где је клима слична нашој. Издржава чак минус 30 степени, а достиже висину мањег дрвета или већег грма од четири до шест метара.
– Плод и укус подсећају на манго, али је кашаст и структура је налик банани – испричао нам је. – Сазрева почетком септембра и ништа је не напада, чак ни смрдибубе. Има широку примену па се, на пример, у Америци доста користи у прављењу сладоледа, с тим што се не сме термички обрађивати, већ се пулпа замрзне.
За сада има три стабла овог воћа, а највеће даје 30 до 40 кг у сезони. Расте без орезивања и подсећа, по облику, на јелку. Локалног је карактера, јер се мора појести пет до седам дана након брања.
Неће моћи да се извози у неке даље дестинације, али мислим да ће на домаћем тржишту моћи добро да се развија – каже. – На пример, у Словенији су већ покренуте плантаже. Цена је висока, продаје се један килограм за три до четири евра, тако да видим њену будућност и у Србији.
