Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Народ је одвајкада схватао и значај воћарства и вредност воћака. Отуда и мудра изрека која каже да “Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, у јесен хране, а у зиму греју”. Истина је да воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде, али је корист од воћарства знатно шира од економске, вишеструка је и вишезначна.
И зато су се некада воћке садиле на окућницама, у баштама и поред путева. То су биле претежно сорте с израженом отпорношћу на проузроковаче болести, на штеточине и на неповољне агроеколошке услове. Данас је тешко наћи и овакве засаде, и ове старе сорте, иако су нам потребнији него икада. Нема воћака поред путева, осим спорадично у Неготинској крајини, где су се некада садила стабла ораха, или у Топлици стабла јабуке. У неким источним земљама, у Украјини, Молдавији, Карбардино Балкарији и данас се могу видети дрвореди ораха покрај путева.
Више воћа без пестицида – мање болести
Плодови воћа незаменљиви су у побољшању исхране, очувању здравља и у лечењу многобројних болести. Воће поготово треба да користе деца и одрасли који раде напорне, било физичке или психичке послове. Воће има хранљиву, дијетопрофилактичку, заштитну и дијетотерапеутску вредност, нарочито у случају кардиоваскуларних и бубрежних обољења. Ову улогу воће има зато што је богато минералним материјама, киселинама, ароматичним материјама и витаминима. Посебно, минералне материје и витамини имају заштитну улогу у организму тако да се коришћењем плодова може превентивно утицати на појаву многих обољења. Ако би се више пажње посветило правилној исхрани, уз што веће коришћење воћа са што мање остатака пестицида, било би и мање обољења.
Све је више научних доказа да пектини из воћних плодова служе као значајно превентивно средство против све учесталије атеросклерозе. Неке врсте воћа, као што су трешња, лимун, орах, садрже и извесну количину јода, а овај елеменат је неопходан за нормално функционисање штитне жлезде. Врсте из биљне фамилије Rutaceae (лимуни, наранџе итд.) у вегетативним органима садрже испарљива уља, балзаме, смоласте излучевине које имају антисептичко дејство.
Поред коришћења плодова и сами воћњаци са зеленим површинама, може се рећи, чине основну претпоставку здравља. У данашњој урбаној заједници, с убрзаним начином живота, човек је изложен дејству читавог низа чинилаца који штетно утичу, како на његову радну способност, тако и на здравље, чиме се може објаснити појава низа болести и патолошких стања. А, да би човек могао да ради, да ствара и одржава хармоничне односе са другим људима, да учествује у промени своје социјалне, друштвене и физичке средине, мора да буде душевно здрава особа, тј. мора да има душевни мир.
Постоје многобројне психотерапијске методе за лечење неуроза које су везане за воћке. Бављење воћарством или шетња у воћњаку имају директног утицаја на ментално здравље људи. Воћњаци, са цветовима, зеленилом и плодовима, двојако делују на заморени људски организам: физички га окрепљују, а психички умирују душевни замор и депресивно стање. Рад у воћњаку један је од чинилаца лечења који има не само терапијски, већ и превентивни значај. Зелена боја воћака утиче на сталоженост и смиреност, позитивно делује на чула, тонизира централни нервни систем и преко њега утиче на стварање позитивног расположења и подстиче вољу за радом. Воћарство подиже благостање краја. Тамо где је развијено воћарство, виши је стандард живота, подигнути су домови културе, школе су боље опремљене, људи лепше живе.
Активним радом у воћњаку или пасивним посматрањем других, човек се подсвесно приближава другим људима, користи и употпуњује своју личност као социјално и свесно друштвено биће. Природни амбијенти зеленила подстичу код људи стваралачку вољу, радни и животни ентузијазам, оплемењују људске инстикте и усмеравају их на здраве, хумане и стваралачке емоције и активности. Бављење воћарством, пасиван или активан боравак у зеленилу оспособљава човека и растерећује га, враћа га у нормално стање и обнавља снагу за даље напоре и рад.
Шанса коју не смемо испустити
У последњих 10 година извоз воћа једина је светла тачка у спољнотрговинској размени нашег аграра са светом. Највећи суфицит у пољопривреди остварује се извозом воћа и поврћа. Сви подаци иду у прилог томе да је воће наша највећа извозна шанса и да држава треба да одговарајућим мерама аграрне политике стимулише нове концепте производње воћа. Међународно тржиште у најскорије време поставиће такве баријере пред наше произвођаче воћа да ће само они који се придржавају принципа интегралне и биолошке производње моћи да се појаве на том тржишту. Зато се воћарска производња брзо и ефикасно мора преусмерити у правцу производње квалитетног и здравствено безбедног воћа. Наша земља има велике могућности за ширење биолошке производње воћа, чији су производи на западу изузетно цењени.
Интензивирањем воћарске производње значајно су повећани приноси, али су створени и многобројни проблеми. Дошло је до све веће употребе хемијских синтетичких производа. Њихова велика употреба, осим што поскупљује производњу, утиче и на измену квалитета животне средине и повећава количину остатака пестицида у плодовима.
С интензивирањем пољопривреде, у првом реду због хемизације, долази и до контаминације животне средине, до погоршања квалитета хране и до угрожавања здравља животиња и људи. Због тога је човечанство суочено с тражењем нових путева у циљу производње довољних количина квалитетне хране, без негативних ефеката на околину и животну средину.
Светска наука нуди лек за аграр
У протеклом периоду, нарочито после Другог светског рата, воћарство је имало динамичан темпо развоја, с циљем да се произведе довољно јефтине хране за исхрану становништва. Доста се радило на стварању високородних сорти воћака и на усавршавању техничко-технолошких решења у воћарској производњи. Примена пестицида, као мера заштите биља, увек је представљала важан фактор у воћарској производњи. Савремени развој воћарства, који је имао за циљ постизање све већих приноса, изродио је знатне штетне промене у квалитету животне средине, земљишта, воде, ваздуха, као и самих плодова. Данас се висока производња воћа не може остварити без примене пестицида и минералних ђубрива. Управо због тога, међу загађивачима животне средине најзначајније место заузимају пестициди, тешки метали, минерална ђубрива, али и издувни гасови, нафта, аерозагађивачи и нуклеотиди.
Иако су пестициди по количини најмање заступљени, као загађивачи животне средине заузимају посебно место. Пестициди представљају потенцијалну опасност за људско здравље и корисне организме. С обзиром на то да у свету постоје све већи захтеви за воћем без пестицида, а имајући у виду да Србија располаже повољним рејонима за производњу овакве хране, требало би искористити ову шансу на светском тржишту. Зато је главни циљ помолога и селекционера сазнање о генетској отпорности гајених воћних врста и сорти према проузроковачима важнијих болести и штеточина, као и стварање нових отпорних сорти да би се употреба пестицида свела на дозвољену границу и тиме заштитили животна средина и потрошачи.
И безбедност здравља, и очување природе
Имајући у виду најновије трендове у вези са заштитом животне средине и све чешће захтеве за производњу хране уз што мању употребу синтетичких хемијских производа, све више се говори о интегралном и биолошком концепту производње воћа. Интегрални концепт заснован је на примени комбинације генетских, агрономских, биотехничких и хемијских метода у економско прихватљивом систему производње, који обезбеђује квалитет плода, очување околине и људског здравља (Гвозденовић, 1993). Интегрална заштита биља заправо узима у обзир два фактора – еколошки приоритет и приоритет спречавања појаве резистентности, и класификацију пестицида у такозвану зелено-жуту и црвену листу. Употреба пестицида који припадају зеленој и жутој листи дозвољена је у интегралној заштити биља (ИПВ), систему који је безбедан за животну средину. Органска пољопривреда је систем производње који избегава или знатно искључује примену синтетичко сједињених производа: вештачких ђубрива, пестицида, регулатора раста итд. Циљ и једне и друге производње у воћарству је производња здравствено безбедног воћа и очување животне средине.
Интегрална производња заснива се на следећим принципима: поштовање плодореда, ђубрење на основу контроле плодности земљишта, редовна употреба органских ђубрива, минимализација у обради земљишта, избор воћних врста и сорти које су толерантне или отпорне на важније проузроковаче болести и штеточине, избор квалитетног-сертификованог садног материјала, и заштита од болести и штеточина – пре свега биолошке и механичке мере борбе и употреба пестицида са зелене и жуте листе, поштовање принципа бербе, ускладиштења и чувања плодова.
Високо интензивна производња хране у развијеним земљама и хемизација пољопривреде праћени су деградацијом животне средине. Отуда је произашао концепт интегралног начина производње чије је усвајање у сагласности с интегралном заштитом. Концепција интеграције је добро решење које намеће упутства, не само за заштиту биља, већ сада и за технолошке методе и поступке у пољопривредној производњи. Интеграција као научни правац у заштити биља основана је званично 1976. године на Конгресу у Токију. Она је највише заступљена у повртарству, воћарству и виноградарству. Веома је значајна за производњу воћа које се користи у свежем стању, али се све већа пажња поклања и воћу за прераду.
Интегрална производња није скупља
Треба истаћи да су и ђубрива и средства за заштиту биља у производњи неопходна и битно је да су правилно изабрана и примењена, а берба урађена после истека каренце. Систем индустријске производње замењује се контролисаном производњом (ИСО14.000), а затим интегралном производњом. То значи да би пољопривредна производња у профитабилном смислу требало да подразумева коришћење оптималних доза ђубрива и пестицида с максималном заштитом животне средине и произвођача.
Пробој филозофије заштите животне средине, укључујући и интегралну производњу, није само резултат политике подршке од стране ЕУ. Стратегија великих међународних хемијских компанија била је да развију и изнесу на тржиште једињења прихватљива за животну средину, те се оне на овај начин приклањају захтевима ЕУ за ауторизацију. Мађарска је комплетно преузела униформни систем ЕУ у национално законодавство и комплетирала класификацију препарата на основу њихове примене у интегралној заштити. У сектору производње воћа и винове лозе, груписање у зелену, жуту и црвену категорију препарата у сагласности је с принципима у другим земљама у свету.
Према Андрасу (2005), многи радови који су написани о интегралној заштити указују на то да је интегрална заштита воћа много скупља од традиционалне. Међутим, да би се могло судити о економском аспекту интегралне заштите на прави начин, потребно је анализирати различите факторе заштите биља понаособ у току неколико година.
Исти аутор наводи калкулацију рентабилности интегралне производње:
у случају фунгицида нема разлике у трошковима између интегралне и традиционалне заштите биља,
сузбијање гриња је много економичније у интегралној него у традиционалној заштити биља,
сузбијање Lepidoptera је у почетку мало скупље у систему интегралне заштите, али то брзо постаје компензовано смањењем броја третмана током следећих година.
Када је у питању производња на малим површинама избором воћних врста, сорти и технологијом производње треба организовати интегралну или органску производњу. Када је у питању производња на окућницама, викендицама, при црквама, манастирима, школама и економским двориштима, предност треба дати органској производњи, где ваља изабрати воћне врсте и сорте које су отпорније на важније проузроковаче болести и штеточина.На тај начин бисмо заштитили животну средину и место живљења самог становништва, што је од великог значаја за једну државу, с обзиром на све веће загађење, поготову у урбаним срединама.
