Број инсеката у појединим деловима света је опао за скоро 50%, а као разлог наводи се заједнички утицај интензивне пољопривреде и раст просечне температуре. До овог закључка дошли су научници са Лондонског универзитетског колеџа у свом најновијем истаживању.
-Губитак популације инсеката могао би бити штетан не само за природну средину, где инсекти често играју кључну улогу у локалним екосистемима, већ би могао штетити и људском здрављу и сигурности хране, посебно због губитка опрашивача, рекла је водећа ауторка др Чарли Аутвајт.
Студија, објављена у часопису Натуре, је прва која је показала како климатске промене и интензивно коришћење пољопривредног земљишта доприносе губицима инсеката широм света.
За потребе истраживања, научни тим са Универзитета у Лондону је анализирао велику базу података о обиљу инсеката и разноликости врста из разних крајева света, прикупљену током 20 година. Анализа је обухватила око 18.000 врста инсеката, укључујући пчеле, скакавце, лептире и мољце.
Поредили су биодиверзитет инсеката у различитим областима у зависности од тога колико је интензивна пољопривреда у тој регији, као и колико се историјски повећала просечна температура локалног подручја.
Утврдили су да је у областима где су пољопривредне активности биле високог интензитета, а просечна температура значајно порасла, број инсеката мањи за 49% у односу на очувана природна станишта у којима се не бележи значајни раст просечне температуре. Смањење популације прати и опадање разноликости, односно броја врста.
Истраживање је показало да је у областима где се одвија пољопривреда ниског интензитета, и са мањим порастом просечне температуре оближње природно станиште може да ублажи губитке. У областима већег природног станишта број инсеката је опао само за 7%, у поређењу са падом популације од 63% у областима са мањом површином природног покривача.
Др Аутвајт истиче: „Наши налази могли би представљати само врх леденог брега, јер постоје ограничени докази у неким областима, посебно у тропима за које смо открили да имају прилично велике губитке биодиверзитета инсеката у најрањивијим областима.“
Недавни извештај УН о начинима за заустављање климатске кризе подсетио је на негативне ефекте глобалног загревања на светски биодивезитет и упозорио да би они могли бити још већи уколико свет не смањи емисије гасова са ефектом стакене баште.
Аутор: Срђан Вејновић
Извор: Клима 101
