– Имајући у виду да се воће најбоље развија на брдовитим теренима, са довољно сунчаних дана и наводњавања, можемо с правом прихватити мишљење већег броја иностраних стручњака који Србију називају „воћарски рај“, каже др Славица Кораћ која је направила студију везану за исплативост улагања у воћарство у нашој земљи.
Како је истакла, Војводином се није бавила јер су обрадиве површине у овој покрајини искоришћене више од 90 посто. Зато је у фокусу централна Србија, посебно Шумадијски регион и Западна Србија који има нешто преко милион хектара коришћеног пољопривредног земљишта и одличне услове за развој воћарства. Посебно је интересантан регион Јужне и Источне Србије, због положаја планина и односа река и површинских вода и потеса добрих за узгој воћа.
– У укупној структури земљишта које се обрађују доминирају оранице и баште, ливаде и пашњаци. Под воћкама је мање од 10 посто земљишта и ту видимо простор за развој – каже др Славица Кораћ. – У Стратегију развоја воћарства треба пре свега укључити и регион Јужне и Источне Србије, са 187.774 пољопривредна газдинства. Томе треба додати и чињеницу да је укупан извоз воћа прошле године износио око 700 милиона евра, што је премало јер је потенцијал много, много већи и износи чак 10 милијарди евра.
Када су у питању врсте, највећи извозни потенцијал има смрзнута малина, као и смрзнута органска малина. Следи смрзнута вишња, боровница, јабука и свежа шљива.
И. Р.
