Оно што је заједничко за све облике круне у последње време је тежња ка што пре ранијем ступању на пун род и што мањој употреби људског рада. Користе се подлоге слабије бујности, сади што већи број стабала по јединици површине, резидба је редукована како би се убрзало формирање родних пупољака, примењује се резидба корена, коришћење посредника, високо калемљење и слично. Од савремених узгојних облика који се данас користе за интензивне и високоинтензивне истеме гајења најчешће се користе следећи: витко вретено, северно-холандско витко вретено, хајтек модификација вретена, систем В узгоја вретена, дупло вретено, солен, солаксе и др.
Витко вретено
Овај узгојни облик примењује се код сорти јабуке на слабо бујним подлогама М 9 и М 27, спур типова јабуке на слабо до средње бујним М 26 и средње бујним подлогама ММ 106. Под витким вретеном означава се витка конична круна, где су слабе скелетне гране распоређене по спирали, и које су при врху све краће. Између њих могу се налазити слаби леторасти и кратке родне гранчице.
Без обзира на то да ли је садња извршена у јесен или пролеће, саднице се неће скраћивати. С обзиром на то да су све саднице са превременим гранчицама, једногодишњи леторасти се такође неће прекраћивати, већ ће се само неки избацити уколико су оштећени или сломљени. У првој години, када младари достигну 10-15 цм, код сорти које имају оштрији угао гранања уклањају се они младари који конкуришу продужници на простору 10-15 цм испод ње, или се само закину (пинсирају). Код спур типова посебно се мора обратити пажња на развој водилице, јер она често заостаје у порасту. Да би се она развила, треба у току вегетације што чешће одстрањивати младаре који јој конкуришу у порасту. Такође се уклањају и младари који имају оштрији угао гранања, а остављају они који имају отворенији угао. Сви младари који су избили на 40-50 цм од земље се избацују. Остављене гранчице се, уколико немају отворен угао, разводе везивом или траком и везују за продужницу.
На почетку друге вегетације продужница се такође не скраћује, или само ако у горњем делу круне има младара под оштријим углом онда их треба избацити или оченити, како би се избацили спавајући пупољци. У току вегетације избацују се младари који конкуришу продужници, као и они који конкуришу продужницама на првим раменим гранама које су остављене у прошлој години. Усправно растући леторасти на продужницама и првим раменим гранама се избацују или се само закину. Уколико их нема довољно, они се у току вегетације морају повијати.
На почетку треће вегетације продужница се опет не прекраћује. Сувишни леторасти, поготову они бујни у вршном делу круне, избацују се из основе. На доњим скелетним гранама код слабо бујних сорти обавља се скраћивање на један бочни положенији летораст, а код бујних сорти ради се изолација вршног летораста и благо повијање. Идући ка врху, скелетне гране се остављају све краће, како би круна задржала коничан облик. На почетку четврте вегетације у неких сорти, поготову у доњем делу круне, морају се избацити скелетне гране. Прво се избацују гране које имају неправилан положај у круни и које су превише бујне. Обично се код слабо бујних сорти ради избацивање грана на патрљ како би се потенцирао пораст, док код бујних сорти избацивање на патрљ није потребно, јер за замену има увек довољно једногодишњих летораста. Патрљ не би требало да буде дужи од 2 цм и рез би морао да буде нагнут према стаблу нагоре, како би се форсирало кретање пупољака са доње стране патрља и тиме добио отворенији угао избијања летораста. Пазити да се код превише бујних сорти не ради превише јака резидба на почетку родности, да се не би пореметила равнотежа између родности и бујности. Код ових сорти треба избацити гране које имају само изразито оштар угао гранања, а остале повијати и касније у пуној родности вршити њихово избацивање.
Једноставност технике формирања вретена и њихове резидбе у роду, високи приноси и квалитет плодова биће одлучујући за прихватање и ширење ових система за гајење воћака у наредном периоду. Овде је важно да разгранати део круне буде око 2,3 – 2,5 м и кривудави остали део продужнице с лаганим носачима родности.
Севернохоландско витко вретено
Северохоландско витко вретено представља уски тип или модификацију витког вретена, а настало је с циљем што ефикаснијег искоришћавања сунчеве енергије. Формирање је слично као код витког вретена, само што је стабло уже (ширина у бази је до 1 м) и приликом формирања форсира се зелена резидба, где се на време ради изолација вршног младара, избацивање или пинсирање младара који су под оштрим углом.
Супервретено
Супервретено је најужа форма вретена која се примењује у засадима високе густине од 8.000 – 12.000 ст./ха и кратког је времена амортизације. Јабука, поготову спур типови погодне су за овакав узгојни облик. Слабобујне подлоге су најважнији фактор за узгајање јабуке у облику супервретена. Препоручују се подлоге бујније од М 27 и мање бујне од М 9, или спур типови на М 26. Подлоге бујне као М 9 омогућавају брз почетак рађања, али њихова снага раста отежава контролу бујности дуже или краће време.
Р. Д. Ј.
