Избор сорте за заснивање винограда је веома комплексна тема којој се мора посветити посебна пажња. Климатски и земљишни услови, захтеви тржишта, жеље инвеститора неки су од фактора који утичу на избор сортимента. Грешке које се ту начине се не могу исправити или је њихово исправљање веома скупо и дуготрајно.
Сертификоване или стандардне саднице?
–Приликом подизања винограда пред виноградарима су две опције – сертификован и стандардни садни материјал. Препорука је да се користи селекционисан садни материјал. Он јесте скупљи, али пружа степен сигурности више, пошто је прошао ригорозније процедуре него стандардни. То ипак не значи да стандардни садни материјал не ваља. Код одабира сорте морамо се руводити пре свега агроеколошким условима и изабрати оне које одговарају одређеним климатским подручјима. Поред тога не смемо занемарити захтеве тржишта, јер ако нам је циљ производња вина, што најчешће јесте сличај, морамо водити рачуна шта тржиште тражи и шта му можемо понудити. Важан утицај на избор сорте има и мотивисаност произвођача. Виноградарење и винарство захтевају велику посвећеност власника винограда и винарије. Врло је важно да он буде мотивисан за тај вид производње и мора гајити оне сорте које воли, са којима зна како да ради и како да дође до добрих резултата. Али то не значи да може гајити оне сорте које нису за одређено подручје. Правилник о рејонизацији виноградарских географских производних подручја Србије (http://www.minpolj.gov.rs/rejonizacija/?script=lat), по ком је Србије подељена у три виноградарска региона у оквиру којих се налази 22 рејона, 77 виногорја и већи број виногрдарских оаза, дефинисао је и лозне подлоге и сорте које су препоручене у одређним рејонима и тога се треба држати, али то је ипак широк списак. На основу њега сам произвођач треба да одлучи коју сорту ће одабрати – каже директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру новосадског Пољопривредног факултета Драгослав Иванишевић додајући да виноградари или пак они који то тек треба да постану, увек могу да затраже савет стручњака у вези са тим и свим осталим темама из те области.
У сортименту српских произвођача вина доминирају западноевропске сорте попут шардонеа, совињон блана, мерлоа, каберне совињона… У питању су квалитетне и сорте које дају потенцијално врхунска вина. Домаће сорте су потиснуте и сведене на мање површине.
Поуке Стратегије развоја
–Стратегија развоја виноградарства и винарства настала протеклих година је показала да треба повећати учешће домаћих сорти, пре свега због потреба тржишта – каже Иванишевић. – Шта спада у домаће сорте? Ту спадају старе сорте, оне које су се од давнина овде гајиле и новостворене сорте. Такве сорте добијају на значају и све чешће виноградари одлучују да посаде неку од њих. Ако говоримо о централној и јужној Србији, прокупац од црних сорти је на том подручју врло значајан, а од белих је приметно знатно учешће мораве као нове сорте у сортименту, што нас доста радује. Морава је постала препознатљива сорта коју виноградари широм Србије саде. У севернијим подручјима, на Фрушкој гори и другим пределима, сведоци смо да новостворене сорте попут пробуса и силе налазе своје место у сортименту. Када ме неко пита које сорте да посади, трудим се увек да заједно дођемо до закључака, али наглашавам да у том сортименту треба да буду заступљене и неке од западноевропских и неке од локалних сорти. Не саветујемо никад, поготово оним који први пут улазе у свет виноградарства да одаберу само једну сорту. Увек у винарији треба имати различита вина и понуду. Генерална порука виноградарима јесте да диверзификују производњу, да се не усмере на једну сорту нарочито не у старту, а касније ће им тржиште показати шта да раде.Треба да имају три до четири сорте – две беле, две црне, од тога да бар једна буде позната, светска, а једна нека домаћа.
Поред одабира сорте винове лозе, велику пажњу треба посветити и одабиру лозне подлоге, јер оне имају велики утицај на квалитет грожђа накалемљених сорти. Имајући у виду наше еколошке услове и карарктеристике земљишта, сорте би требало да буду калемљене на лозним подлогама Berlandieri X Riparia.
