Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.
Vretenast žbun
Vretenast žbun kao uzgojni oblik koristi se za formiranje kada su sorte kruške kalemljene na sejnac divlje kruške ili na plodnijim zemljištima na dunju BA-29. Vretenasti žbun je ustvari kržljava modifikacija piramide, ali se od nje razlikuje rasporedom grana i po bujnosti. Vretenast žbun sastoji se od skeletnih grana koje su spiralno raspoređene duž centralne produžnice i koje se nalaze u horizontalnom položaju. Rastojanje između redova i u redu zavisi od kombinacije sorte, podloge i od agroekoloških uslova sredine.
U prvoj godini po sadnji jednogodišnje sadnice bez prevremenih grančica se skraćuju na oko 80 cm, a sadnice koje su dobro obrasle letorastima ili prevremenim grančicama skraćuju se na oko 30 cm od poslednjeg dobro razvijenog letorasta. Letorasti ili rodne grančice, koje se nalaze na delu koje se koristi za deblo (50–60 cm), izbacuju se iz osnove. Na početku vegetacije, kada mladari dostignu dužinu oko 10–15 cm, odabere se jedan vršni mladar za produžnicu, a nekoliko mladara ispod njega se ukloni ili se samo pinsira. Takođe, izaberu se grane koje će služiti za formiranje prvih skeletnih grana, a one koje imaju oštriji ugao ili nepovoljan položaj treba pinsirati. Ove intervencije na zeleno preporučuju se kod sorti koje imaju oštar ugao grananja (greni smit, gloster, starking itd). Ukoliko se ne obavi rana intervencija, moguće je mladare odstraniti još dok su zeljasti. Takođe, ostavljene letoraste, kada završe prvi intenzitet porasta, treba povijati (kanapom, čačkalicama, tegovima itd). Ako sadnice imaju prevremne grančice, onda se grančice pod oštrim uglom izbacuju na patrlj, a prevremene grančice i produžnica se skraćuju 1/3 do ¼ od vrha.
Na početku druge vegetacije, ukoliko nije vršena intervencija na zeleno, vrši se izbor letorasta za produžnicu, a konkurenti ispod njega se izbacuju, biraju se bočni letorasti koji imaju spiralni raspored, a izbacuju letorasti koji imaju uspravan položaj ili rastu u unutrašnjost krune. Produžnica se na početku druge vegetacije skraćuje za jednu trećinu. Kod sadnica koje su bile s prevremenim grančicama ili letorastima na kojima se već formirao rod, na početku druge godine obavlja se izolacija vrhova. Takođe, u početku druge vegetacije, kada mladari dostignu dužinu 10–15 cm, radi se izolacija vrha produžnice, kao i vrha pojedinih skeletnih grana. U toku jula mogu se ukloniti ili pinsirati mladari koji idu u unutrašnjost krune ili su konkurencija produžnicama.
Na početku treće godine produžnica se oslobađa konkurentnih mladara, a takođe i produžnice na skeletnim granama. Bujniji letorasti, koji se ostavljaju između skeletnih grana, izbacuju se iz osnove, a ostavljaju se oni koji su slabije bujnosti i položeniji su. Ukoliko su skeletne grane bujnije, vrši se samo izolacija vrha, uz obavezno ostavljanje što položenijeg letorasta. Prilikom rezidbe skeletnog drveta treba gledati da se letorasti koji idu ispod i iznad tih grana izbacuju. Letorasti koji se ostavljaju kao produžnice na kraju ovih grana treba da budu najduži. U četvrtoj godini ove voćke se smatraju kao rodne i rezidba se primenjuje na rodnost.
Vitko vreteno
Pod vitkim vretenom označava se vitka konična kruna, gde su slabe skeletne grane raspoređene po spirali i koje su pri vrhu sve kraće. Između njih se mogu nalaziti slabi letorasti i kratke rodne grančice.
Bez obzira na to da li je sadnja izvršena u jesen ili proleće, prekraćivanje sadnica se vrši u proleće pre kretanja vegetacije. Sadnice krušaka bez prevremenih grančica se skraćuju na 80 cm. Kada su u pitanju sadnice s prevremenim grančicama, onda se prekraćivanje vrši na 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grančice.
U prvoj godini, kada mladari dostignu 10 do 15 cm, kod sorti koje imaju oštriji ugao grananja uklanjaju se mladari koji konkurišu produžnici na prostoru 10 do 15 cm ispod nje ili se samo zakinu (pinsiraju). Kod spur tipova posebno se mora obratiti pažnja na razvoj vodilice, jer ona često zaostaje u porastu. Da bi se razvila, treba u toku vegetacije što češće odstranjivati mladare koji joj konkurišu u porastu.
Takođe se uklanjaju i mladari koji imaju oštriji ugao grananja, a ostavljaju oni koji imaju otvoreniji ugao. Svi mladari koji su izbili na 40 do 50 cm od zemlje se izbacuju.
Na početku druge vegetacije kod sorti koje imaju dominantan vršni rast, produžnica se orezuje na njenu konkurenciju (pavodilicu) ili, ukoliko nema pogodne pavodilice, produžnica se skraćuje na 50 do 60 cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije. Takođe, u toku vegetacije kao i u prvoj godini, izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici, kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti na produžnicama i prvim ramenim granama izbacuju se ili se samo zakinu. Ukoliko ih nema dovoljno, oni se u toku vegetacije moraju povijati.
Na početku treće vegetacije produžnica se opet izbacuje na bočnu granu ili letorast ili, ako nema pavodilice, skraćuje se na 50 do 60 cm. Suvišni letorasti, pogotovo oni bujni u vršnom delu krune, izbacuju se iz osnove. Na donjim skeletnim granama kod slabo bujnih sorti vrši se skraćivanje na jedan bočni položeniji letorast, a kod bujnih sorti radi se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. Idući ka vrhu, skeletne grane se ostavljaju sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik.
Na kraju treće vegetacije produžnica se orezuje na bočnu granu ili letorast. Na početku četvrte vegetacije kod nekih sorti, pogotovo u donjem delu krune, moraju se izbaciti skeletne grane. Prvo se izbacuju grane koje imaju nepravilan položaj u kruni i koje su previše bujne. Obično se kod slabo bujnih sorti vrši izbacivanje grana na patrlj kako bi se potencirao porast, dok kod bujnih sorti izbacivanje na patrlj nije potrebno, jer za zamenu ima uvek dovoljno jednogodišnjih letorasta. Patrlj ne bi trebalo da bude duži od 2 cm i rez bi morao da bude nagnut prema stablu nagore, kako bi se forsiralo kretanje pupoljaka sa donje strane patrlja i time dobio otvoreniji ugao izbijanja letorasta. Trebalo bi paziti da se kod previše bujnih sorti ne vrši i suviše jaka rezidba na početku rodnosti, da se ne bi poremetila ravnoteža između rodnosti i bujnosti. Kod ovih sorti treba izbaciti one grane koje imaju samo izrazito oštar ugao grananja, a ostale povijati i kasnije u punoj rodnosti vršiti njihovo izbacivanje.
R.D.J.
