Prilikom podizanja zasada mora se obratiti pažnja na zemljište, pogotovo na njegove sledeće osobine: dubinu i propustljivost zdravice, strukturu, mehaničke i hemijske osobine zemljišta. Zemljište za gajenje voćaka je najbolje da bude između peskovite ilovače i ilovaste peskuše ili da je aluvijalno-deluvijalnog porekla. Černozem je izvrsno zemljište za voćnjake. Suviše glinovita i laka zemljišta nisu pogodna za uspešnu proizvodnju. Kod teških zemljišta mora se prethodno izvršiti njihova popravka, a to je skupa agromera. Što se tiče peska, na njemu se može organizovati uspešna proizvodnja, pogotovo jabuke, trešnje, višnje, kajsije, šljive i kruške ali uz veće unošenje stajnjaka i navodnjavanje.
Jabuke daju dobre rezultate na peskovitim zemljištima ako su kalemljene na sejancu i bujnim vegetativnim podlogama, odnosno, na slabije bujnim uz navodnjavanje. Zasadi na ilovičastim, kao i glinovitim zemljištima, mogu dati isto dobre rezultate, dok zemljišta koja imaju visoki procenat kalcijum–karbonata (više od 20%) nisu povoljna za krušku, breskvu, trešnju i jabuku jer se javlja hloroza. Najpovoljniji tipovi zemljišta za podizanje zasada kruške su oni koji imaju odnos gline i peska 60:40 i dubinu aktivnog sloja 100 do 120 cm. Za uspevanje šljive najviše odgovaraju gajnjače i lake smonice.
Breskvi odgovaraju laka, duboka i plodna zemljišta. Naše savremene plantaže breskve nalaze se na ovim tipovima zemljišta: u Vojvodini na takozvanom ogajnjačenom černozemu u podnožju Fruške gore, u severnoj Srbiji na gajnjačama, na podzolima, degradiranim crvenicama itd. Za kajsiju su najpovoljnija peskovita do glinovito-peskovita zemljišta. U pogledu sastava kajsiji najviše odgovaraju zemljišta koja sadrže sitnog peska oko 60–65%, s tim da frakcija gline bude od 35 do 40%. Takva zemljišta su laka rastresita, dovoljno propusna za vodu i imaju izvanrednu poroznost.
Trešnje na sejancu divlje trešnje (Prunus avium L) dobre rezultate daju na peskovitim ilovačama, aluvijalnim gajnjačama, karbonatnim černozemima, dok na podlozi magriva (Prunus mahaleb L.) trešnja može dobro uspevati i na suvim, manje plodnim i nešto krečnijim zemljištima.
Višnje mogu da uspevaju skoro na svakom tipu zemljišta, s izuzetkom samo onih krajnje nepovoljnih kao što su teška, vlažna, zaslanjena, krečna, jako kisela ili jako alkalna zemljišta. Ipak, višnji najviše odgovaraju, lake peskovite ilovače, aluvijalni i karbonatni černozem. Orah dobre rezultate daje na černozemima i degradiranim černozemima, na aluvijalnim crnicama i na drugim dubokim, i dovoljno rastresitim zemljištima pored reka.
Kesten više voli zemljišta sa neutralnom reakcijom do blago kisele ili blago alkalne reakcije. Leska kalemljena na mečju lesku (Corylus colurna L.) uspeva i na karbonatnim zemljištima dok nekalemljena bolje rezultate daje na zemljištima sa neutralnom i blago kiselom reakcijom.
R.D.J.
