Пише: др Александар Лепосавић
Популарност узгоја малине, њене врхунске вредности на тржишту и добра зарада наводе многе људе да се окушају у овом послу. Ипак, као и у свакој области, и овде се не може успети без претходног знања, али и сталног учења и усавршавања. Међу стварима на које треба обратити пажњу јесте и одржавање малињака, како би се постигли најбољи резултати.
Надземни изданци – прирасти, осим из вегетативних пупољака једногодишњих етиолираних прираста ризома, могу да се формирају и из адвентивних (спавајућих) пупољака подземног дела стабла, тј. вишегодишњег дела ризома. Ови изданци формирају се на подземном делу стабла, или непосредно на површини земљишта из пупољака родних изданака, односно патрљка – пања. Патрљак представља заостали део старог изданка који настаје његовим неадекватним одстрањивањем (високим сечењем) по завршеној берби. Штете су бројне.
Смањење приноса и преко 50 одсто
Ово за последицу има заостајање изданка у развоју, његову слабију кондицију, смањење приноса које може бити и 50 % и више од његовог биолошког потенцијала, скраћење експлоатационог века засада, али и бројне друге негативности. Другим речима, неадекватним уклањањем двогодишњих изданака који су плодоносили, заједно с њиховим подземним делом на коме се налазе спавајући пупољци подземног стабла, засад се за релативно кратко време уводи у стање физиолошке старости, због чега настају сви ови проблеми.
Изданак за род настао из патрљка
Надземни прирасти, настали из адвентивних пупољака на патрљку, немају сопствени коренов систем, због чега целокупни проток воде и минералних материја обављају преко старог корена изданка који је непажљиво одстрањен.
Непосредно по завршетку бербе, изданке који су донели род потребно је орезати што ниже, испод површине земље, да би се смањила могућност формирања нових изданака из адвентивних (спавајућих) пупољака раста бочно, непосредно на површини земљишта или на његовој површини на надземним прирастима или из адвентивних тачака раста патрљка (пања) надземних изданака уклоњених после плодоношења у претходној вегетацији.
Коренов систем изданка за род насталог из адвентивног пупољка на патрљку
Овакви изданци имају до два пута мањи родни потенцијал у односу на изданке формиране из вегетативних пупољака етиолираних прираста ризома, односно изданака који ничу из корена. Због тога се сви ови надземни прирасти уклањају током целе вегетације.
Новоформирани изданци које треба остављати да се развијају за замену, у зависности од локалних услова гајења малине, треба да су удаљени од родних изданака – и родних изданка у формирању, најмање 10 цм. Оваквим избором фаворизују се изданци који се формирају из вегетативних пупољака ризома (кореновог система).
Одсечени изданци не износе се одмах из малињака?
У малиногорјима Србије последњих година одсечени изданци који су плодоносили не износе се одмах из малињака, већ неко време – по правилу око месец дана – остају везани за жицу наслона.
Ова, свакако дискутабилна, мера објашњава се следећим разлозима:
Стари одсечени изданци који су плодоносили у текућој вегетацији штите младе изданке, који плодоносе у следећој вегетацији, од непосредног утицаја сунчеве светлости. Ако се стари изданци одмах по завршетку бербе изнесу из засада, млади изданци, који су до тог момента расли у засени, излажу се јаком светлу, што доводи до ожеготина лишћа и стабла;
Коренов систем изданка за род настао из вегетативног пупољка (корена) подземног стабла – ризома
Стари изданци служе као нека врста наслона за младе изданке, што у знатној мери олакшава извођење радова у међуредном простору (фрезирање, уништавање корова и заштита од болести и штеточина);
Осушени изданци се лакше износе из засада.
Међутим, поставља се питање колико ови ефекти, који нису спорни, неутралишу негативне последице које могу настати услед инфицирања младих изданака узрочницима болести. Једино у случају беспрекорне заштите (што је тешко изводљиво, јер се најмање 15 дана пред бербу и за време бербе, која најчешће траје месец дана, засад не сме третирати пестицидима), оваква мера могла би бити оправдана.
Изданци за род за следећу годину треба да буду удаљени од старог изданка најмање 10 cm
Уклањањем изданака који су донели род постижу се вишеструки ефекти, од којих су најзначајнији несметан раст изданака који се остављају и превентивно-заштитне мере за род у наредној години.
Уклањањем двогодишњих и проређивањем нових изданака, остављени изданци добијају више простора, светлости, хране и воде, што се позитивно одражава на њихов раст, обрастање родним пупољцима, сазревање и већу отпорност према мразевима.
Уклањање двогодишњих изданака представља изузетно значајну меру и против појаве разних болести и штеточина у малињаку. Наиме, стари изданци представљају стални извор заразе најопаснијим болестима и „склониште” за многе штеточине које се преносе на младе изданке.
Ипак, и поред изузетно значајних позитивних ефеката, већина произвођача одлаже уклањање изданака до јесени или још чешће до пролећа, што значајно утиче на смањење приноса и квалитета плодова у наредној години.
