Произвођачи јабука у Србији, који то воће највећим делом продају на руском тржишту, морају да примењују најновије технологије и мењају сортимент како би се изборили са конкурентима из Ирана који од прошле године запоседају то тржиште, рекао је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
Он је за Бету рекао да се у Ирану годишње производи око 1,7 милиона тона јабука, а у Србији трећину те количине и да је ове године остало у домаћим хладњачама непродатих јабука јер произвођачи нису хтели да их дају по цени од око 45 динара по килограму.
– Због велике конкуренције цена јабука не само да није порасла већ је и пала на 35 динара по килограму, па су остале непродате – рекао је Кесеровић.
Додао је да се у свету убрзано подижу воћњаци јабука и да се у подручју Кавказа годишње засаде плантаже од по 1.500 хектара.
Произвођачи јабука у Србији, ако желе да наставе ту производњу морају, како је рекао да примењују најновије технологије и мењају сортимент у корист раних и црвених сорти и подижу квалитет до врхунског нивоа, али и да траже нова тржишта.
Произвођачи у Холандији су, према његовим речима, почели да узгајају јабуке под пластеницима и у контејнерима где им се дозира ђубриво и влага.
Кесеровић је истакао да Холандија у Земљорадничкој задрузи у Ариљу Агро еко воће суфинансира демонстрационо поље као показни оглед за боровнице, купине, рибизле и трешње које се узгајају под пластеницима и под мрежама, ради заштите од временских непогода.
Циљ пројекта је, према његовим речима, да се „увежу“ нове технологије и примени врхунско знање како би се унапредио и квалитет и повећао обим производње.
Нагласио је да је доказ да се у воћарству морају примењивати нове технологије и знања род трешања на плантажама где су примењени.
– У воћњацима трешања где је примењена адекватна заштита од болести, омогућено опрашивање, а узгајају се сорте чији плодови мање пуцају од превеликих киша, род ће ове године бити 15-20% већи него прошле године – оценио је Кесеровић.
Додао је да је неколико последњих година због ниских пролећних температура и опрашивање било слабије па је требало да се користе бумбари за опрашивање.
Пчеле на температурама, нижим од 12 Целзијусових степени не излазе из кошница и опрашивање је, како је рекао било слабо, па се последице тога највише виде на крушкама чији се цвет расуо.
Кесеровић је рекао да они произвођачи воћа који су за 70-80 ЕУР купили увезене специјалне врсте бумбара који опрашује и на нижим температурама од 12 степени нису имали тај проблем са осипањем цвета, па ће род бити добар.
Извор: Бета
