Јануар је период када наши произвођачи јагодастог воћа имају мало више времена за одмор, сумирање претходне и прављење планова за наредну производну годину. Без обзира на то, засади се морају редовно обилазити и контролисати, због опасности да у њима дође до штете од стоке, дивљачи и глодара. То се посебно односи на засаде малине, купине и боровнице, јер се последњих година све чешће дешавају упади срнеће дивљачи, која наноси велике штете пупољцима ових воћних врста.
Пише: др Александар Лепосавић
Потребно је проверити и евентуално поновити постављање мамаца за пољске мишеве који је један од најштетнијих глодара, не само у засадима јагодастог воћа. Ова штеточина се брзо размножава, а посебно погодне услове за то има у закоровљеним засадима. Треба истаћи и чињеницу да је пољским мишевима за размножавање у 2022. години изузетно погодовао веома дуг топли и сушни период током лета и јесени. Мишеви изазивају штете тако што у зони кореновог система биљака праве дугачке ходнике, у које се увлачи хладан ваздух и, као последица тога, долази до делимичног или потпуног измрзавања кореновог система. Од оштећења корена биљке се веома тешко опорављају, па касније долази или до њиховог потпуног сушења или слабијег функционисања током вегетације.
За уништавање мишева користе се затровани мамци, постављањем у рупе које се затварају земљом, или се стављају испод гомилица од сламе које се праве на више места у засадима. Мора се позити да се мамци никако не разбацују на отвореном пољу, по површини земљишта, да се не би изазвало тровање птица!
Прва прихрана и почетак резидбе
У јануару се засади јагодастог воћа, изузев боровнице, први пут прихрањују минералним NPK ђубривима. Притом, наши произвођачи веома често греше прерано растурајући основна ђубрива, јер се шаблонском применом ђубрива засади за кратко време „предозирају” фосфором и калијумом. У таквим ситуацијама, и ако се NPK ђубрива примене током касне јесени и рано у зиму, сав азот буде испран падавинама, а фосфор и калијум у сувишку практично нису усвојиви биљкама. Због тога је важно да се засади прихрањују искључиво након и на основу анализе земљишта.
У јануару се по потреби и у складу с могућностима изводи поправка наслона у засадима малине и купине. Такође, ако временски услови то дозвољавају, треба попунити постојеће и подизати нове засаде јагодастог воћа. Основни услов за ову операцију је да је земљиште (или супстрат за боровницу) беспрекорно припремљено и да температура током садње није испод нуле.
У овом месецу се у засадима високожбунасте боровнице и рибизле може спроводити резидба, док у засадима малине и купине с овом операцијом не треба журити и она се најчешће обавља у пролеће, по јасном кретању вегетације.
Отежани пласман и исплата
Све речено односи се на највећи део производних региона, али поједине активности пре треба урадити у Мачви или у Јабланичком округу у односу на подручје западне Србије или припланинских и планинских крајева Рашког округа. То се односи и на сортимент. У погледу времена почетка вегетације постоје велике разлике између различитих сорти јагодастог воћа. Разлике у почетку вегетације између раних и касних сорти у истим агроеколошким условима могу износити од 8 до 10 дана. Томе се мора прилагодити редослед обављања послова у засадима. И зато је јануар месец када произвођачи углавном обављају припремне радове и набавку репроматеријала (стајског и минералног ђубрива, средстава за заштиту и друго), али и ослушкују сигнале о предстојећој сезони и откупним ценама.
Нажалост, сезона која је за нама донела је много проблема у пласману малине и купине. Велики број произвођача још увек није успео да наплати предату робу, а извозници су, због опште познате ситуације у свету, суочени са смањеном тражњом на глобалном нивоу. Само мали део откупљивача је у потпуности исплатио преузету робу, а за следећу сезону се најављује да ће у сезони откупа преузимати само оно по чему је Србија више од 40 година градила и по чему је у свету позната – а то је квалитет. А квалитет не могу пружити све сорте малине које су код нас последњих година уведене у производне засаде и које су веома често мешане са доминантно заступљеним и препознатљивим за нашу земљу сортама Виламет и Микер. Мешањем и упросечивањем квалитета робе изгубили смо сви, и о томе ћемо у наредном периоду морати да поведемо далеко више рачуна.
Проблеме у пласману у претходној години су искусили и произвођачи боровнице. Веома често су били изложени нереалним захтевима у погледу крупноће плодова и то је за откупљиваче код нас једини критеријум по коме класирају плодове. То се најављује и за предстојећу сезону, због чега су појединци кренули с ригорознијом резидбом у засадима, како би обезбедили крупноћу 12, 14 па чак и 16 плус. Смањењем количине плодова произвођачи ће добити на крупноћи, биће им олакшана берба и требаће им мањи број берача, али крупноћа плода не би требало да буде искључиви критеријум за боровницу, већ би ваљало инсистирати на хемијском саставу и хранидбеном и лековитом садржају појединих материја.
Голомразица опасна за купину и неке сорте малине
Оваква ситуација и незадовољство боровничара условима на тржишту навела је појединце да робу пласирају од врата до врата, на пијацама и локалним маркетима, а неки су плодове прерађивали у већи број производа и на тај начин остварили већу цену од понуђене. Рибизла је једини изузетак, јер није масовно гајена код нас и малобројни произвођачи углавном плодове продају на локалном тржишту, а наше фабрике ово воће обезбеђују из увоза, најчешће из Пољске.
Већина сорти јагодастог воћа код нас сматра се културама прохладнијих климата, и у условима нормалног физиолошког статуса биљке углавном добро подносе зимске услове, много боље него високе температуре и ниску релативну влагу којима су последњих година све чешће изложене. С обзиром на то да се током јануара већина континенталних воћних врста налази у фази дубоког физиолошког мировања, када су и најотпорније према ниским температурама, највећи број сорти малине, купине, боровнице и рибизле код нас без већих проблема подносе мразеве од -10 до -15 Целзијуса, а ако су заштићене дебљим снежним покривачем, чак и до -30. Изданци осетљивих сорти у одсуству снега могу у знатној мери да измрзну када температура падне на -7 до -10.
Ова отпорност може бити мања ако су биљке недовољно припремљене за зиму услед већег присуства болести и штеточина, односно, неадекватне заштите, неправилне примене појединих хранива, нарочито употребе повећаних количина азота у периоду вегетације, присилног завршетка вегетације… Посебно велике штете јагодастом воћу могу нанети ниске температуре током јануара, ако су без снежног покривача. Голомразица у нашим условима највеће штете наноси купини, а посебно је сорта Loh Nes осетљива, док код малине највећу осетљивост показује сорта Tjulamin.
Штетна временска колебања
Да би се предупредиле штете од голомразице и уопште ниских температура, потребна је контрола болести и штеточина, правилна исхрана и посебно је важан одабир добрих локалитета за нове засаде. Веома делотворно на спречавање штета делује и комбинована употреба урее и бакра у позној јесени. Уреа у концентрацији од 2 до 3% (2 до 3 килограма на 100 литара воде) заједно са бакром доводи до сазревања ткива биљке, а самим тим и боље припремљености за негативно дејство временских услова током читавог зимског периода. Искуство говори да овако припремљене биљке боље реагују на колебљиве услове током зимских месеци и да касније крећу у пролеће.
У таквим засадима мање су штете од бактерије Pseudomonas syringae која последњих година прави огромне штете код свих континенталних воћних врста. Посебно велику штету наноси у условима када период топлог времена замени период хладног и влажног времена. Променљиво време, топли јануари или фебруари су све чешћа појава код нас и у земљама окружења. То није најповољнија околност за воћарство и произвођачи веома често не изналазе прави одговор на измењене услове. То се посебно односи на поменуту бактериозу, која се системично шири за време влажног и хладног времена. Бактерији изузетно погодује када током позне зиме наступи период топлог времена, након кога настане променљиво, хладно и влажно пролеће.
Променљиво време негативно утиче на кондиционо стање засада јагодастог воћа, а самим тим и на приносе. Због тога је потребно спроводити све превентивне мере и радње и на тај начин предупредити негативан утицај временских колебања којима смо све чешће изложени.
Има ли лека за бактериозе?
Не постоји ефикасна заштита оболелих биљака од бактериоза. Због тога се морају предузети све мере да до њих не дође. Ако се зараза ипак догоди, потребно је крчити и спаљивати оболеле делове биљака и њихове домаћине и предузети комплетне превентивне мере заштите (здрав садни материјал, правовремена обрада и друго). Од хемијских средстава примењују се превентивно средства на бази бакра, као и системици на бази фосетил-алуминијума, и бактерициди на бази флумеквина. Последњих година добре резултате дају препарати на бази чајног дрвета у комбинацији са D-аминокиселинама, као и употреба различитих комбинација ефективних микроорганизама.
У свету се ради на сузбијању бактериозних обољења антибиотицима. Међутим, овакав начин лечења биљних болести још увек изазива велике полемике и критике лекара, ветеринара и токсиколога, због реалног страха од појаве резистентности патогена уопште, дакле и оних које нападају људе и домаће животиње.
