Захваљујући истраживањима у оквиру пројекта „Геномска карактеризација старих сорти винове лозе на територији Србије“ који је под окриљем Министарства пољопривреде током претходне две године спровео Биолошки факултет у Београду у сарадњи са београдским Институтом за мултидисциплинарна истраживања, Пољопривредним факултетима у Земуну и Новом Саду, којима се придружио и Природно-математички факултет у Новом Саду, коначно су добијени неки одговори на питања када је генетички диверзитет винових лоза у питању.
Генетички су анализирана 163 узорка из виногорја Србије. Идентификовано је укупно 60 различитих генотипова/сорти, од којих су 49 познате локалне или регионалне сорте, док је 11 потпуно непознато и не постоји ни у једној доступној међународној бази података.
– Генерални закључак јесте да је испитивањем обухваћен мали број узорака у односу на друге земље, али чак и на тако малом узорку резултати су показали да је пронађено на нашем подручју нешто од винове лозе што не постоји другде у свету и што је неидентификовано до сада, што упућује на то да су неопходна додатна истраживања да бисмо могли да их идентификујемо на молекуларном нивоу – каже научни сарадник на Природно-математичком факултету у Новом Саду др Милица Рат. – Приликом узорковања ДНК из винових лоза, секвенце ДНК које су добијене на тај начин, прво су упоређиване са базама ДНК које постоје у свету. За велики број анализираних сорти смо добили потврду које су то сорте, за неке ко су им родитељи, док је за неке утврђено да иако се код нас називају одређеним именом, у региону постоје под неким другим називом. Из тога произилази да морамо да се позабавимо израдом базе синонима винових лоза. Интересантно је сазнање до ког се дошло током истраживања о сорти, која је узоркована у западној Србији, у манастиру Рача код Бајине Баште, а која се не поклапа ни са једном за коју постоје подаци у бази у другим државама. Не зна се која је сорта у питању и то је додатно интригантно.
Милица Рат напомиње да је овај пројекат, чији су досадашњи резултати представљени у Српској академији наука и уметности у Београду крајем септембра, показао да Србији недостаје национална база података винових лоза са генетичким профилима сваке од њих и да је неопходно да се она направи.
Током пројекта у истраживање је укључен и материјал из Волнијевог хербаријума, који се чува у Карловачкој гимназији, тачније узорци пресованих листова и гроздова винових лоза старих више од две стотине година.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
