У бечејским атарима јесења сетва озимних култура још није кренула, иако су створени сви предуслови да се са овим послом увелико крене. Судећи по тренутној ситуацији, пољопривредници су у ишчекивању и пажљивом планирању једног од најважнијих послова у току године.
Чињеница је да су се пољопривредни произвођачи ове године суочили са изузетно тешким условима, како онима које се односе на временске прилике и неприлике, тако и са материјалним, које диктирају високе цене инпута и ниске цене откупа производа, које су малтене 100 одсто ниже у односу на прошлу годину.
„Ова година је изузетно специфична због климатских промена, које су пре свега изазвале сушу, потом и изузетно дугачак кишни период, онда поново сушу са високим температурама. То је утицало на смањену оплодњу код биљних врста и скратило период вегетације. Први пут смо у септембру у последњих готово десетак година имали 80-90 одсто усева потпуно скинутих са парцела. Кукуруз је потпуно окончао вегетацију, влага му је пала на неку нормалну вредност“, објашњава доктор пољопривредних наука Анђелко Мишковић, члан Општинског већа задужен за пољопривреду и рурални развој.
Готово на прсте једне руке могуће је пребројати оне који су посејали, односно почели са зимском обрадом земљишта. Ипак, процене су да ће у наредних десетак дана кренути интензивна јесења сетва на територији општине Бечеј. Да ли ће се пољопривредни произвођачи одлучити за озимне културе питање је на које ће одговор стићи врло брзо, а томе на пут може стати још један проблем.
„Актуелна је најезда глодара која се помера и креће између три општине, а бечејска је делом захваћена овим проблемом. Људи и од тога мало стрепе, па беже у зимски, хладнији период, како би дејством ниских температура глодари почели да се уништавају. Бацање ненормалних количина отрова је врло опасно како за људе, тако и за животиње и животну околину опште. Један од узрока овог проблема је најчешће необрада, односно не окретање ораничног слоја подривањем или на неки други начин. Остављањем жетвених остатака на самој површини земљишта стварају се идеални услови за размножавање глодара“, упозорава др Мишковић.
Наш саговорник је убеђен да сви ти разлози помало утичу на одлагање сетве. Ипак, онај који мисли да посеје озимне културе то ће урадити најкасније за десетак дана, јер агротехнички рокови увелико теку. Са друге стране, доћи ће до прерасподеле сетве, напомиње он.
„Нажалост, по овим културама више немамо могућност да догодине производњу усмеримо само на једну која се највише исплатила. Мислим да ће у неким границама, као и ове године, остати процентуално учешће појединих култура. Највише ће бити кукуруза, затим соје, која је у паду и смањује се, сунцокрета, пшенице и осталих култура“, истиче др Анђелко Мишковић.
Поред њива и њивских површина од изузетне важности је одржавање канала поред пута, односно парцела поред пољских путева. Потребно је покосити и склонити зелену масу са тих површина где глодари најчешће траже уточиште током зиме.
Иначе, на територији општине Бечеј налази се око 45.000 хектара ораница. Мањи део је под воћњацима и пашњацима, око 15 одсто је под пшеницом и житима, док је највећи под ратаским културама.
Пише: Зорана Љубојев
