НЕБОЈША СТАМЕНОВИЋ, ПОЗНАТИ НЕША ТРАВКА
Са својих десет диплома, од којих је једна факултетска, Нишлија Небојша Стаменовић, познат као Неша Травка успео је да ужива у ономе што ради, али и да буде пример како се кроз живот човек мора непрекидно усавршавати. Он има 150 хиљада пратилаца на популарној друштвеној мрежи, али је „уживо” једнако живописан тако да су његова „света места” на две локације у Нишу и околини, Кућа чаја и Видриште, омиљене дестинације онима који желе да уче Нешину филозофију живота.
Ништа једноставније – уверава нас Неша коме су осмех као и простодушност заштитни знаци којима осваја на први и сваки следећи поглед. – Ми смо путници на Земљи која се окреће и пролази кроз разне астрономске појаве. Морамо бити свесни да смо састављени од 70 одсто воде, лопата креча – односно калцијума, гвожђа има колико за иглу, фосфора колико за врх шибице, а све су остало елементи који стално морају да се уносе у организам. И ко ово схвати, решио је све своје невоље, наравно под условом да се и придржава овога и стално ради на усавршавању свог тела и ума.
Зашто не бисмо пили кафу од жира
Могао је бити молер, кувар, травар, дипломирани рурални еколог, аутоелектричар, планинар, грнчар, пчелар, гумарски техничар, керамичар, иконописац, конзерватор и рестауратор. Сва ова занимања су обележила његов живот и он истински верује да су интелектуални и физички рад неодвојиви.
Човек мора да чита, али мора и да се покрене. Ако имаш вољу, карактер и савест, онда мирно спаваш и не требају ти „пилуле за лилуле”. И наравно рад, физички рад. Рецимо, кошење је одлично за мишиће у леђима и не питајте ме откуд знам – прича нам Неша док нас гости својим специјалним чајевима у Кућу (с)траве у строгом центру Ниша.
То није класична продавница, а није ни ресторан, али свако изађе са обиљем позитивне енергије. Све оно што је годинама учио и сакупљао Неша дели са онима који желе да помогну себи. Чајеви, тинктуре, зачини, мелеми, вина, сапуни, надохват су руке свима који желе да воде рачуна о здрављу, а Неша великодушно дели савете како да сваки његов производ максимално искористите.
Само онај ко не размишља о саставу свог организма може да каже да не пије чај ни када је болестан. Треба да размислимо шта нама је потребно, које „гориво” је најквалитеније за наш организам, барем приближно онолико колико бринемо о гориву за аутомобил. Једна шољица кафе ти потроши шест шољица воде, а зашто не бисмо пили кафу од жира који има више калијума него нар који од воћа има највише овог елемента – пита се Травка.
Кад осетим да ме хвата прехлада, нарендам рен
Присећа се онога што је некада давало снагу, а снага је на уста улазила.
Сетимо се чорбе од певца, са масницама ко петопарцима у тањиру. Треба да једемо као што су наше бабе и деде јели, а то значи месо од славе до славе, а бео леба се звао колач и јео се у специјалне прилике. Познато је да се од белог брашна и живе соде прави лепак за тапете и онда се чудиш кад почне да ти се „лепе” разне невоље по телу. Зато треба да ујутру прво опереш желудац са лимуновим соком с мало меда или јабуковим сирћетом, па онда треба повремено пити глину, чајеве који избацују отрове из јетре. Кад осетим да хоће да ме хвата прехлада, нарендам рен и удишем тако да ме удари у мали мозак и одмах се саберем. Наравно, тај рен после са мало лимуновог сока и медом и поједем. Парадајз не треба да се соли јер се неутралише калијум. Када се пије какао треба додати кукурузног скроба и кима, јер тако се најбоље усваја гвожђе из какаа, а цвекла је добра са кимом – саветује Неша, коме је било нестварно да његов видео о томе како треба зачинити купус салату има милион и по прегледа.
Здрав доручак за 20 динара
Поента је, како каже, да се сирће додаје на крају, тек када уље обмота купус, јер се тако најздравије користе све благодети овог поврћа, и одбацује теорију да је „здрава храна скупа”.
Са тим не могу да се сложим, јер рецимо корови не коштају ништа и има их свуда око нас. Зашто не би доручковао за 20 динара? Имаш кукурузно брашно на пијаци, кошта од 100 до 120 динара и направиш качамак од 100 грама тог брашна, додаш коприву и мало уља и имаш доручак за 20 динара – каже наш саговорник који и сам користи пуно коровског биља у исхрани, од коприве, тушта, црног слеза, пуцкавца…
Даје нам пример да можеш да се наједеш, а да ниси јео пљескавицу или неку глупост прскану тешким металима. А, о здрављу тела говори као недељивом од здравља душе.
Духовност и религија на путу ка здравом животу
– Морамо да се променимо и као личности, и као нација, и то да кренемо из своје главе. Нико не може да ти помогне, ако ти сам себи не помогнеш, а пошто поред тела имамо и душу, треба и она да се очисти и избалансира – обашњава Неша, који не занемарује духовност и религију на путу ка здравом животу. Све ове ствари могу да нам помогну да живимо квалитетније.
Свет природе открио је 1999. године када је почео да планинари. Брдо по брдо, планина по планину упознао је биљке, људе и пуно лепих места око свог родног града. Духовно је проходао у манастиру Дивљана, а његов духовник је био отац Тимотеј. Провео је и три године на Хиландару као кувар и то искуство му је много значило. Тамо се једе два пута дневно. Служба почиње ноћу у два и кад се заврши руча се, а још није свануло. После се једе у 5 поподне и то је аутофагија, која је сада нешто популарна, а уствари то је монашки живот вековима, испричао нам је Неша, који је пре три године од цркве добио благослав да уреди напуштени манастир Светог Николе у близини бање Видриште.
Манастир је 200 година пре тога био напуштен и ја сам осећао да имам и физичку и духовну снагу да га обновим. То је место велике енергије и то осети свако ко га посети. По легенди, основали су га Хребељановићи након пораза у Косовском боју. Не знамо да ли назив бање потиче од видри или зато што вида (лечи), али је чињеница да је станиште неких необичних биљака и животиња, па тако имамо једну врсту пужа за који се веровало да је у Србији изумрла пре десет година – открио нам је Неша Травка у разгоору за „Добро јутро“.
Лековита мотика
Једино што Нешу може озбиљно да забрине је када желимо да проблеме које годинама гомиламо решимо кесицом чаја. Испричао нам је и пример:
Зове ме телефоном једна госпођа и пита који чај да пије да скине сало са стомака. Мало сам се нашалио и рекао јој да ту само мотика помаже. Зове ме поново после пар дана и пита која је то биљка мотика, јер је она свуда тражила и нико није чуо за њу.
Откуд Хидрофилија у Нишу?
Непозната биљка, коју су Небојша Стаменовић и покојни Властимир Николић Калац пре четири године пронашли на извору топле воде у бањи Видриште, потиче из југоисточне Азије. Биљка, коју су детерминисали Алфредо Рејес и Дани Пелагати и латински назив јој је Hydrophilia corymbosa, још није добила српско име. Непознаница је како је ова биљка из далеке Азије доспела у околину Ниша.
Пише: Далиборка Алихоџић
