Чаробни жбун који доноси најлепши мирис пролећа рођен је, што се мало зна, управо на Балкану, у Турској. Одатле се почетком 16. века јоргован “пробио” све до северне Европе, а у 18. веку је са досељеницима стигао и у Америку.
Листопадна је биљка која се гаји као жбун или дрво висине 4 до 7 метара, мада поједине врсте могу да буду и прелепо саксијско цвеће за терасу. Препознаје се, пре свега, по цветовима у плавој, белој и ружичастој боји. Појављују се у априлу и мају груписани у велике гроздасте цвасти, дужине 20-ак центиметара. Осим атрактивним изгледом, цветови јоргована привлаче пажњу и невероватним слаткастим мирисом који испуњава читаву башту, док кожасти, срцолики листови красе биљку све до почетка зиме.
Симбол прве љубави и младалачке невиности
Најчешћи љубичасти и бели, а сваки од њих носи посебну симболику. За љубичасти се верује да симболизује прву љубав, па млади момци неће погрешити ако управо његов букет поклоне симпатији. Бели представља оличење младалачке невиности, па девојка може да га понесе на састанак или од њега уплете нежни венчић.
Много је легенди о томе како су настала ова два цвета. Једна каже да их је само пролеће сачинило од зрака сунца и дугиних боја. Друга, тужнија, описује како је љубичасти јоргован постао бео од туге над гробом девојке страдале због љубави. Православци верују да је ово цвет љубави, мира, радости и благослова јер цвета у време Ускрса и тада често од њега правимо букете да украсимо дом.
Према предању, долазак ове биљке у нашу земљу везан је за 13. век и велику љубав краља Уроша Првог. Наиме, његовој супрузи, француској принцези Јелени Анжујској недостајао је родни крај. Да би јој живот у Србији приближио, краљ је наредио да се долина Ибра засади плавим јоргованима, који су у то доба били карактеристично цвеће у Француској, па одатле потиче манифестација “Дани јоргована” која се сваког 25. маја у част Јелене Анжујске одржава у Краљеву.
Код нас је познат још као јергован, дубачац или јаргован. Прави је гласник пролећа, јер има снажан мирис који шире његови велики и пеничасти цветови ружичасте, љубичасте и беле боје. У природи постоје сорте јоргована с појединачним и пуним цветовима, али и много врста које су самоникло израсле у дивљини.
Старо дрво најбоље цвета
Обични јоргован, латинског назива Syringa vulgaris L. најраспрострањенија је врста у свом роду. Карактеристично је да с усправним и разгранатим гранама може да расте као дрво висине до 7 метара. Младе гране јоргована су голе, танке или мало жлездасте, длакаве, зелене до маслинасто-смеђе боје. Кора јоргована је груба и уздужно испуцана. Светло је смеђе боје, а љушти се у тракама. Пупољци су заоштрени и јајолики, бочни и сличне величине.
Листови су једноставни и глатки, насупротни и голи с обе стране. Јајоликог су облика и имају целовите ивице, на врху су зашиљени и имају основу у облику срца. Позади су светлији, а лице тамнозелено и налазе се на дршкама дугим 3 цм.
Јоргован је веома отпорна биљка што значи да јој није потребна посебна пажња. Како спада у цвеће које воли сунце, пожељно је да је засадите у деловима врта где ће бити изложена сунчевим зрацима најмање 6 сати дневно. Успева и у полусенци, али не показује максимални раст и цветање. Одговара јој добро дренирано, песковито и благо кисело земљиште. У супротном, обавезно је обогаћивање тла компостом, како би биљка могла да се правилно развије.
Кад дођу топли дани, залива се неколико пута недељно, а у врелим летњим месецима сваког дана.
Код јоргована који се гаји у саксији важну улогу има прихрањивање. У ту сврху се користи ђубриво које има продужено дејство или течно које одмах делује. Такође, веома је важно да се биљка сваког пролећа пресади у већу посуду. Имајте у виду да јоргован најбоље цвета на старијем, неорезаном дрвету, те ако је неопходно орезивање, стручњаци саветују да то обавите после цветања, односно, пре него што се формирају пупољци за наредно пролеће.
Резидба после цветања
Јоргован пушта много изданака у свом подножју. За расађивање одаберите оне који су довољно удаљени од главног стабла да га не бисте оштетили. Ипак, нека буду и довољно добро развијени да могу самостално да се укорене. Припремите рупу за садњу тако што ћете уситнити земљу и очистити је од траве, па додајте мало органског ђубрива и покријте слојем земље. Сада пажљиво ашовом исеците изданке, очистите од грудви земље и посадите, пажљиво засипајући ситном, хранљивом земљом. Утабајте са стране, пажљиво притискајући, па обилно залијте. Јоргован треба редовно орезивати, чим му прође цветање. На пролеће можете поново да скратите жбун за читаву једну трећину. Наравно, ако желите да оставите виши грм, немојте толико резати, али водите рачуна и о томе да увек имате довољно младих грана, како би се очувала компактност биљке. Добро је да између њих има и довољно ваздуха, јер се тиме чува здравље и штити јоргован од штеточина.
Јоргован се може размножавати из семена и калемљењем. Калеми се у марту и априлу, када се вегетација полако буди. Калемљење повезује гранчице калема и подлоге приближно исте дебљине. Са базе је потребно скинути све пупољке, направити маказама пресек и скалпелом уредити одређени нагиб. На грани коју калемимо треба да остану најмање два пупољка. Ако места која засечемо добро леже, повезана су помоћу траке или канапа намењеног калемљењу. Након спајања, врх гранчице калема је премазан воском за калемљење.
Најчешћа гљивична болест која се јавља на свим врстама украсних биљака је пепелница, а узрочници пепелнице су гљиве из неколико родова. Инфекција пепелницом се увек јавља на стабљици, лицу листова и на лисним и цветним пупољцима. Препознатљив је по превлаци бледог пепела, која се лако уклања додиром.
Чини се да су делови заражене биљке посути пепелом у круговима и неправилног су облика. На месту мрље ткиво одумире, а на листовима се појављује некроза тамније окер боје. Ако су заражени најмлађи листови који се још нису добро развили, они остају заостали у развоју, деформисани и мали. Тако сви заражени делови биљке пресушују и на крају умиру. Пепелница се може сузбити прскањем фунгицидима
У цвету цела апотека
Јоргован се користи као аналгетик, седатив, тоник и антипиретик. Цењен је као врло добра медоносна биљка. На хектару јоргована може се сакупити око 60 кг меда. Цветови јоргована могу се користити за лечење различитих кожних обољења, попут опекотина и осипа, тако да се листови кувају док вода не поцрни, а добијена инфузија чаја користи се као облог од огреботина и посекотина и разних нечистоћа на кожи. Такође је веома добар за негу лица, а облози се припремају тако што се цветови прокувају у млеку, а овако припремљени облог ставе на лице. Може да се користити за респираторне проблеме, као што су бронхитис и кашаљ и пробавни проблеми, али и за надимање или затвор и проблеме с очима, попут глаукома. Уље цвета јоргована познато је и као традиционални лек за реуматизам и масажу, као и за неуралгију нерава.
У ароматерапији се користи за духовну и емоционалну равнотежу и за лечење депресије и јачање сензуалности. Цвеће јоргована користи се и у магијским ритуалима за прочишћавање и заштиту просторија, а у прошлости се користило за одбијање злих духова и доношење позитивне енергије, дара живота и радости.
Могуће је јести и сирове цветове јоргована, мада не у превеликим количинама, јер исушује и затеже слузницу уста. Најпознатија је употреба цвећа, умоченог у тесто за палачинке и прженог у уљу. Такође се може додати пролећним мешаним цветним салатама са другим дивљим јестивим биљем.
Јединствен и атрактиван летњи јоргован
Летњи јоргован (Buddleja Davidii) је биљка погодна за узгој у баштама и на терасама. Реч је о грмоликој биљци из породице Scrophulariaceae, а назива се летњим јоргованом јер, за разлику од класичних јоргована који цветају у рано пролеће, ова сорта цвета у лето. Долази у разним бојама: белој, плавој, љубичастој, ружичастој, жутој и наранџастој, а свака од тих боја даје му атрактиван и јединствен изглед, па није ни чудно што се све чешће може видети у баштама на овим просторима.
Може да нарасте до три метра, а његови слатки цветови привлаче лептире па се често назива и лептировим цветом. Узгој јоргована ове врсте није захтеван, а најчешће се сади уз баштенске стазе, у лејама или башти на крову. Сади се у добро дренирано земљиште, богато минералима који су неизоставни за раст и развој.
Летњи јоргован је познат по томе што прилично добро подноси сушу, па не морате бринути ако некад заборавите да га залијете. У летњим месецима га можете освежавати прскањем. Рашће и на полусеновитим местима, али ипак најбоље цвета на директном светлу. За бујније цветање обавезно је направити делимичну резидбу, а она се обавља између новембра и марта.
