Ove godine proleće je počelo u januaru i zato je većina već u martu posejala povrće na otvorenom. Prema rečima našeg sagovornika dr Daria Danojevića, naučnog saradnika na oplemenjivanju bilja na Odeljenju za povrtarstvo, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, setva graška i belog i crnog luka, kao i spanaća uveliko je počela, a oni koji još nisu to uradili trebalo bi da poseju do 20. marta.
– Već posle 20. marta temperature su više tokom dana i tokom noći pa kod ovih povrtarskih kultura dolazi do opadanja prinosa, pogotovo kada je reč o grašku i spanaću – navodi za portal Dobro Jutro Dario Danojević.
Ko nije posejao, sada može da iz semena posadi rotkvice, zelenu salatu i crni luk, jer već posle 1. aprila mu ne vredi, doći će do opadanja prinosa. Preporučljivo je da se do 1. aprila poseju i šargarepa i peršun, a od 20.-30. marta trebalo bi posejati toploljubive biljke poput paprike, paradajza i patlidžana, bilo da je reč o toplim lejama ili setvi na otvorenom. Nakon toga može da se seju tikvice i boranija.
– Toploljubivim biljkama prijaju temperature između 25-30 stepeni Celzijusa, i potrebno je da im se obezbedi što više svetlosti. Bilo bi dobro paradajz, papriku i patlidžan posejati prvo u saksije koje će imati dovoljno svetlosti, ali koje će se staviti dalje od radijatora. Naime, one ne podnose jaku toplotu, ali vole svetlost, jer kada niknu, na visokim temperaturama se veoma izdužuju što nije dobro za dalji rasad – navodi sagovornik.
Bitna je i dubina sejanja, pa je za zelenu salatu potrebno napraviti redove brazda dubine 0,5 do 1 cm i posejeti seme. Kada niknu, biljke se proređuju nekoliko puta, sve dok među njima ne bude razmak od 20 do 30 cm, a između redova 30 cm. Kada je reč o šargarepi dubina setve je od 1,5 cm na težem zemljištu, dok na lakšem do 2,5 cm. Međuredni razmak treba da bude oko 15 cm, a razmak u redu 8-10 cm. Ovakav razmak je idealan, jer obezbeđuje dovoljno vegetativnog prostora za rast biljke. Spanać može uspešno da se gaji u ovom periodu, seme se seje na dubini 2,5-4 cm. Međuredni razmak je 15-30 cm, a razmak u redu 3-7 cm. Međuredni razmak zavisi od sorte i kvaliteta zemljišta. Za praziluk međuredni razmak je od 25-50 cm, a razmak u redu 10-15 cm. U baštama razmak između biljaka može biti i manji 25×10 cm.
– U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Kada je reč o boraniji razmak između redova ide od 50 do 65 cm, dok je unutar reda razmak među biljkama oko 7 cm. Ukoliko se seju bujne sorte treba ostaviti veći razmak u redu. Da bi se postiglo ravnomernije nicanje potrebno je posle setve zemljište povaljati – navodi sagovornik uz napomenu da se tikva, pasulj, grašak, krastavac, cvekla, dinja seju na dubini 3 – 4 cm.
Kako objašnjava povrće se može sejati u redove, pantljike, kućice i omaške. Najčešći način je setva u redove, koja omogućava pravilan raspored biljaka na željnom rastojanju. Setva u pantljike može da bude dvoredna, troredna, četvororedna ili višeredna. Za razliku od setve u redovima razmak između pantljika je širi i iznosi od 35 – 70 cm. Na ovaj način dobija se staza sa koje se obavlja nega useva u redovima. Setva u kućicama je karakteristična za krastavce, lubenice, dinje, pasulj, paradajz. U kućice se seje 2 – 5 semenki, a posle nicanja biljke se proređuju i ostavlja se jedna do dve u kućici. Setva iz ruke podrazumeva bacanje semena po celoj površini. Ovakva setva se najčešće primenjuje u gajenju rasada – zaključio je sagovornik.
Tekst: Ljiljana Milovanović
Foto: Adobestock
