O genetičkim resursima pričamo, uglavnom, kada želimo da se pohvalimo kako imamo ovce i koze iz srednjeg veka, retke konje i magarce, nešto što je u mnogim delovima Evrope izumrlo. Kada dođe do konkretnih stvari, kao što su isplate podsticaja, tu zakažemo.
Sergej Ivanov je jedan od onih koji na svom gazdinstvu ima, baš te, autohtone sorte, a subvencije iz 2021. godine još nije dobio, iako je početkom maja obećano da će ih biti.
– Naše gazdinstvo je jedno od onih kojima nisu isplaćeni svi podsticaji iz 2021. godine. Konkretno, nisu isplaćeni podsticaji za magarce, a najveći broj životinja na našoj farmi čine balkanski magarci i osnovni prihod ide od magarećeg mleka. U 2022. nije bilo poziva za podsticaj, a u ovoj godini je objavljen poziv i naše gazdinstvo će se prijaviti – nada se Sergej, iako im je još početkom maja obećano da će sve biti isplaćeno, a nije još.
– To što je po meni sramota, jeste da nam je početkom maja obećano pred odgajivačima iz ovog dela Srbije i pred medijima, da će sva dugovanja iz 2021. godine biti isplaćena, što se nije desilo. Mi smo nakon svega tražili od Ministarstva poljoprivrede da razreši pomoćnika ministra jer nam je dao netačne informacije – osim što nisu isplaćeni, podsticaji nisu ni motivišući.
– Moram da kažem da podsticaji za genetičke resurse nisu motivišući u dovoljnoj meri. Srbija, na žalost, nije bogato društvo kao neke zapadne zemlje, koje mogu da se oslone na hobi odgajivače koji će genetičke resurse negovati samo iz čiste ljubavi. U Srbiji ima takvih primera, ali nije moguće jer se stočari suočavaju sa nizom poteškoća. Stočna hrana je skupa. Ne mogu da kažem tačne impute, jer to zavisi od farme do farme, s koliko pašnjaka raspolaže, da li kupuje hranu ili ima svoju. Svakako jedan magarac treba da pojede bar pet kilograma sena, što je šezdeset do sedamdeset dinara. Na godišnjem nivou dobijete brojku od preko dvesta evra – i nije problem samo u hrani. Mnogi magarce ne drže zbog mleka i nemaju zaradu od njegove prodaje.
– Poenta je da jedna magarica daje mleko koje se prodaje po dobroj ceni, ali ne drži svako magarce zbog mleka, nije svako u situaciji da prodaje magareće mleko. Ne može se naći univerzalni model za sva gazdinstva u Srbiji. Zna se koji su troškovi, koji su fiksni, i da imamo svoje pašnjake, oni moraju da se održavaju. Seje se trava, kosi, balira, troši gorivo. Sve to košta – i sve to što košta bilo je zamišljeno potpuno drugačije. Plaćanja su zamišljena kao kompenzaciona, kako bi se olakšao put od imputa do krajnjeg proizvoda, bez gubitka za stočara.
– Ta plaćanja za genetičke resurse su u početku zamišljena kao kompenzaciona plaćanja. Treba da predstavljaju razliku koju odgajivač gubi time što drži autohtone rase, nižih proizvodnih karakteristika u odnosu na one, takozvane, industrijske. Bila je poenta da ta plaćanja nadomeste ekonomski gubitak koji stočar ima. Najveća žrtva svega toga biće autohtono kozarstvo i ovčarstvo. Ti podsticaji treba da budu podstrek nekom odgajivaču da, umesto industrijskih rasa kojih ima u celoj Evropi, neguje naše stare rase. Ako dobijete 4,5 hiljada dinara za jednu karakačansku ovcu koja vam da jedno jagnje godišnje i za koje je potrebno četiri meseca da dostigne 25 kg, nije isto i kad dobijete 7,5 hiljada za vintenberg koji ima viši indeks jagnjenja i brže dostiže težinu. Vi ste onda demotivisani – i tu je po Sergeju veliki propust, pogotovo što kontinuiteta u sprovođenju mera za genetički resurs nema.
– Po meni, treba da se napravi prioritetizacija resursa. Ako je pirotska pramenka najugroženija, onda one treba da imaju prioritet u korišćenju sredstava i viši nivo subvencija. Mora postojati kontinuitet. Ne sme da se ponovi 2021, kada je od preko 1670 zahteva samo pola isplaćeno. To je dovelo do toga da u Bosilegradu, pa i ovde u Dimitrovgradu broj brdskih konja bude prepolovljen. Ono što je deset godina stvarano je nestalo za dve godine. Pomoćnik ministra, po mom mišljenju, nije odradio posao kako treba – kako će posao biti odrađen ove godine ostaje da se vidi, jer su podsticaji na nivou od 2021. godine.
– Podsticaji su ostali isti kao i prethodnih godina, od 4,5 hiljada koliko je za ovce i koze, pa do 30 hiljada koliko ima buša i podolac. I tu ima nelogičnosti, ne može jedna buša imati isti podsticaj kao podolac, podolac više hrane troši od buše i košta mnogo više – koliki god da su problemi, ipak je i nešto pozitivo u svemu. To je količina opredeljenih sredstava za genetičke resurse ove godine.
– Ministarstvo je od svih zahteva koje smo im podneli ispunilo to da su povećali sumu sa 125 miliona dinara na 300 miliona dinara i hvala im na tome u ime onih koji se zalažu za očuvanje autohtonih rasa – rekao je Ivanov za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
