Пише: Жељко Дулановић
Настала је као хибрид црне рибизле и огрозда и од родитеља је наследила само најбоље. Богата је витаминима и минералима, и отпорна на болести и штеточине, па ову биљку није потребно прскати. Због тога је и изузетно цењена у земљама западне Европе, где килограм њеног плода у малопродаји кошта пет до седам евра (600 до 800 динара). У Србији се, међутим, гаји спорадично, само на окућницама, а приноси су толико мали да их статитика и не бележи.
Реч је о јости (Ribus nigrum x Ribus grossularia), или јошти како је у појединим крајевима још зову. Створена је у Немачкој пре скоро пола века, и спада у групу јагодичастог (бобичастог) воћа. Назив биљке долази од почетних слова немачких речи за црну рибизлу и огрозд, Johannissbeere i Stachelbeere. Њене бобице су тамнољубичасте боје, некада и црне, и већe су од плодова црне рибизле, али мање од плодова огрозда.
Мало тражи, пуно обећава
Мада Србија има идеалне услове за гајење јосте која би лако могла да постане и наш нови извозни адут, за ово воће се код нас готово и не зна.
– Овај хибрид заслужује далеко већу пажњу воћара, а разлози за то су вишеструки. Јоста се може узгајати и у суровим природним условима, јер добро подноси ниске температуре и до 40 степени испод нуле, а одговара јој и већа надморска висина, чак и преко 1.200 метара. Лако се узгаја, а веома је и корисна и као храна и као лек, како у свежем стању тако и у прерађевинама – каже дипломирани инжењер пољопривреде Небојша Брзаковић, из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Ужицу.
Плодови јосте користе се за исхрану као свежи, или за производњу компота, џема и сока. Могу се чувати и у замрзнутом стању, а јоста је цењена и као медоносна биљка. По садржају корисних материја значајно је испред боровнице, купине и бруснице. Научно је доказано да ова биљка лечи малокрвност, јача имунитет, прочишћава јетру и крвне судове, а штити и од прехладе и грипа. Бобица, која изгледом подсећа на рибизлу, месната је и има специфичан киселкаст и освежавајући укус.
– По својствима плода јоста је наследила доста особине од црне рибизле, од које се врло мало разликује по хемијском саставу. Плод јосте садржи 9,16% укупних шећера, од чега је 5,79% моносахарид глукоза, која је најприхватљивији облик шећера за човека, који директно иде у крвоток. Садржај воћног шећера, фруктозе, нешто je мањи и износи 3,37%, а ова форма шећера је толерантна за лакше облике дијабетеса – каже Брзаковић.
Резервоар витамина Ц
Јоста је и одличан извор витамина Ц, и у себи га има више него било која друга јагодичаста врста воћа. Има га чак осам пута више од лимуна, 20 пута више од јабуке и око 30 пута више од трешње.
– Садржај минералних материја у јости је око 0,51%. Највећи је садржај калијума, који је посебно драгоцен код повећаног излучивања течности из организма, а тиме и токсичних материја у процесу метаболизма. Сок од јосте је добар диуретик, поседује лековита својства за лечење реуме, гихта, као и код неких обољења узрокованих погрешном и претераном употребом калоричне хране – додаје Брзаковић.
Јосту је најбоље садити у јесен, мада може и у рано пролеће. За гајење јој погодују плодна, растресита земљишта, богата хумусом, на северној или западној страни, где је свежија клима. Користе се ожиљене резнице или изданци, а треба копати дубље рупе, 40х40 центиметара, посебно ако је земљиште лошијег квалитета. Сади се попут рибизле или боровнице, што значи да размак између редова треба да буде 3, а у редовима до 1,5 метара. Због жиличастог корена, неопходно је ђубрити стајњаком у количини од 15 до 20 тона по хектару. Принос по грму је у просеку око 3,6 килограма.
– Јоста прве плодове даје у другој години након садње, а у пуном роду који достиже у четвртој години старости принос је и више од 20 тона по хектару. Цвета у првој половини априла, а берба је у првој половини јула и обавља се мануелно. Бобице јосте налазе се у гроздовима, од по три до пет комада.Треба водити рачуна јер је петељка јака па при брању може да се истргне из плода и да га на тај начин оштети. Како је боја интезивна, треба пазити и да не дође до прскања, јер се флеке од јосте тешко скидају – саветују агрономи.
Орезивање и подмлађивање
Битно је знати да јоста плодоноси на једногодишњим дугачким изданцима. Како саветују стручњаци, код грма јосте, током резидбе, потребно је оставити три до пет младих, јаких изданака, те одстранити све сувишне или видљиво оболеле и суве. Успешна резидба подразумева одстрањивање изданака старих четири и више година. Овакав тип орезивања сличан је код црвене рибизле и код ароније, где се тежи подмлађивању грма и изданака.
