Пише: Светлана Мујановић
Топли и сунчани дани, какви су обично у јуну, пружају идеалне услове за раст воћака и укрупњавање плодова које су понеле. Бујна, једра стабла привлаче и многе паразите, проузроковаче болести и штетне инсекте па би воћке, без обзира на то да ли су на окућници или великом воћњаку, ваљало чешће прегледати. Пре тога није наодмет и да се подсетите које се то болести и штеточине могу очекивати у воћњацима у овом периоду.
Просечних година, у засадима под јабуком наставља се заштита од две, економски најзначајније болести: од пепелнице и од чађаве краставости. Плодовима прети и смотавац, па би требало чешће контактирати стручњаке најближе саветодавне стручне службе, који ће препоручити време прскања и избор препарата. Ваљало би и крушку заштитити од чађаве краставости, мољца, али и од крушкине буве. У зависности од времена бербе, брескву би требало заштитити од проузроковача пепелнице, шупљикавости листа и смотавца.
Напомињемо да се воћке не штите по неком устаљеном календару, већ се прате температура, влажност, и контролише појава штеточина.
Шљивин лист „бере“ пламењача
Честа болест у засадима шљива, посебно у годинама када је пролеће кишовито, јесте пламењача. Изазива је гљива Polystigma rubrum. Штете настају због превременог опадања листова, што онемогућава дозревање плодова, па губе употребну вредност. Оболеле воћке често поново пролистају, стабла се изнурују, храну троше на формирање листова, а не на развој плодова, ластари теже дозревају па су неотпорнији на мраз.
Болест се лако открива. Потребно је само чешће прегледати воћке. Заражени листови прекривени су бледожутим, округлим, неправилно расутим пегама. Временом, пеге се увећавају, постају наранџастожуте, а касније и наранџастоцрвене. На једном листу може их бити и до 150. Због њиховог спајања читави листови губе функцију и отпадају. Оболела стабла изгледају као да су ватром спаљена, отуда и назив болести. Повећана влажност ваздуха и температура између 10 и 26 степени погодују развоју патогена, па се у таквим условима могу очекивати и штете.
С обзиром на то да се гљива одржава у опалом лишћу шљиве, основна мера заштите је сакупљање, спаљивање или дубље заоравање зараженог лишћа. Друга значајна мера је сузбијање паразита хемијским препаратима. Први пут шљиву ваља опрскати по прецветавању јер листови морају бити заштићени у најранијим фазама развоја. Ако услови не одговарају паразиту, што се ретко дешава, ово прскање може и да се прескочи. Зато се током јуна стабла чешће „загледају“ и, чим се уоче карактеристичне пеге, воћке се заштите неким од фунгицида на бази фолпета, каптана и манкозеба. Прскања се понављају у зависности од потреба.
Како да шљива не труне?
Трули плодови нису никаква реткост код шљиве. Воћари који је гаје на окућници ретко је штите јер мисле да је отпорна на све болести. Међутим, још један паразит уме да упропасти род на незаштићеним воћкама. Реч је о гљиви Monilinia fructigena, проузроковачу трулежи. Најтипичније симптоме проузрокује на плодовима који могу бити заражени од заметања до бербе. Када се заразе млади плодови, некротирају и отпадају. Каснија зараза, посебно у време сазревања, не изазива отпадање: на њима се око места на којем је гљива продрла у плод, а то је најчешће оштећење које су направили инсекти, стварају трули концентрични кругови, прекривени сивим, прашкастим гомилицама. Заражене плодове могу да населе многе гљиве и бактерије и да изазову потпуну трулеж. Како инфекција напредује, тако се плодови суше, мумифицирају. Такви остају у крошњи, чврсто прилепљени уз гране и гранчице, и ту сачекају пролеће, када се из њих шири нова зараза.
