КОРАК ПО КОРАК У ВОЋЊАКУ
У нашим агроеколошким условима садња воћа се врши у току зимског мировања – од опадања лишћа у јесен па до кретања вегетације у пролеће. Најбоље је ако се обави у јесен или у рано пролеће.
Јесења садња има низ предности у односу на пролећну: саднице имају довољно влаге у земљишту, пресеци на кореновом систему добро калусирају и на њима се током зиме образују ситне -апсорпционе жилице које у пролеће, са наступањем повољних услова, почињу да усвајају воду и хранљиве материје.Такође, током зиме долази до слегања земљишта у јамићима и успостављања доброг контакта између њега и кореновог система. Такве саднице у пролеће брзо стартују са вегетацијом и боље се развијају.
Припрема земљишта за добру садњу
Садња се обавља на добро припремљеном земљишту. Ова припрема подразумева дубоко орање – риголовање на дубини 60-80 цм чиме се оранични, плодни слој земљишта спушта у зону раста будућег кореновог система садница, а доњи, дубљи и мање плодни слојеви земљишта се избацују на површину земљишта. Риголовање треба обавити у септембру месецу како би се до садње земљиште слегло и уситнило под дејством падавина и сунца. Пре садње се обавља допунска обрада тешким тањирачама или рото дрљачама како би се земљиште уситнило и поравнало.
У последње време уместо риголовања врши се подривање, након чега се врши орање на мањој дубини од око 40 цм. Изводи се помоћу подривача који могу имати фиксна или активна радна тела. Овим прикључним машинама се добро побољшавају водни, ваздушни и топлотни режим земљишта.
Након припреме земљишта приступа се размеравању и обележавању садних места. Размеравањем се свакој биљци обезбеђује исти хранидбени простор. На већим површинама размеравање обично обавља геометар, док се на мањим површинама може обавити пантљикама. Приликом размеравања треба на крајевима будућих редова оставити простор за окретање механизације. Такође, између крајњих редова и суседних парцела треба оставити слободан простор, бар за једну половину међуредног растојања. Размак садње зависи од воћне врсте, бујности сорте и подлоге на коју је накалемљена, узгојног облика, нагиба земљишта.
Север – југ је најбољи правац
У засаду треба одредити основни ред од кога полазе остали редови. Правац основног реда се, обично, пружа по најкраћој страни парцеле. Од основног реда се постављају прави углови да би се одредили правци осталих редова у засаду. Најбољи је правац редова север-југ јер обезбеђује најбољу осветљеност и проветреност. На теренима са нагибом правац редова одређује нагиб терена.
Садна места се обележавају кочићима, а затим се приступа копању јамића. Ако је земљиште риголовано дубина јамића треба да буде 30-40 цм, а пречник 40-50 цм. Копање јамића се може вршити ручно – ашовом или тракторским бургијама, што је знатно лакше и брже. Ако земљиште није риголовано или подривано онда димензије морају бити знатно веће, при чему дубина треба да износи 60 цм а пречник 100 цм.
Треба нагласити да се припремом земљишта садницама требају обезбедити најбољи услови за развој кореновог система, јер од развоја кореновог система зависи и развој надземног дела биљке, добра родност и дуговечност засада. Све грешке учињене приликом подизања засада касније се тешко могу исправити.
Важно је како садите
Приликом садње спојно место мора остати 4-5 цм изнад земљишта на равним теренима, односно 7-8 цм на нагнутим теренима због каснијег затрпавања спојног места приликом обраде, јер долази до свлачења земљишта са виших тачака на ниже. Често се у пракси срећу саднице које су ниско калемљене, 5 цм изнад земље. Такве саднице се не могу посадити на жељену дубину и касније може доћи до њиховог изваљивања. Оне, такође, теже подносе сушу. Научно је доказано да предубоко посађене саднице (спојно место у земљи) касније не рађају.
Садњу обављају два радника при чему један држи садницу и гази нанету земљу, а други земљом попуњава јамић. Коренов систем саднице треба зракасто распоредити и затим додавати ситну земљу. Садницу треба повремено протрести да земља уђе између жилица. Када се коренов систем прекрије слојем земље од 10 цм врши се гажење како би се успоставио што бољи контакт између кореновог система и земљишта. Ако се садња обавља у пролеће потребно је након прекривања кореновог система земљом, извршити заливање са 10 литара воде по садници и сачекати да се она процеди у дубље слојеве. Затим се додају (ако раније пре припреме нису додавана) две лопате згорелог овчијег или говеђег стајњака и 100-150 грама НПК минералног ђубрива формулације 8:16:24 или слично. Остатак јамића се попуњава преосталом земљом и опет добро нагази.
Ако се ради о пролећној садњи , прекраћивање садница се може извршити одмах а уколико је у питању јесења садња онда скраћивање треба оставити за пролеће.
Каснија садња – слабији пријем садница
Ако произвођачи нису у могућности да садњу обаве у јесен , треба да настоје да је обаве у рано пролеће, током фебруара месеца. Каснија садња – у марту месецу има за последицу слабији пријем и пораст садница. Оваква садња може бити успешна ако произвођачи имају могућност наводњавања.
Једногодишње су најбоље
За садњу треба користити једногодишње саднице висине 130-170 цм са добро развијеним кореновим системом. Такве саднице треба да имају 3-5 јачих скелетних жила и мноштво обрастајућих жилица, да је спојно место добро срасло и да немају механичких оштећења. Пре садње се јаче жиле скраћују на дужину 20-25 цм. Уколико су оштећене онда се скраћују до здравог дела. Након тога се потапају у кашу направљену од једног дела свеже говеђе балеге, два дела земље и једног дела воде. Овај слој прекрива коренов систем, ствара филм и омогућава бољи контакт са земљом. Фитохормони из балеге убрзавају деобу ћелија корена и стварање ситних, апсорпционих жилица. Пожељно је да су калемљене на висини од 10-15 цм, јер треба да буду посађене на нешто већој дубини него што су расле у растилу.
Миливој Тимотић,
саветодавац за воћарство и виноградарство, ПССС Ваљево
