BAŠTE ZDRAVE HRANE I ISKONSKE LEPOTE
Bašte na okućnicama su uvek ponos domaćina koji pažljivo planiraju koje će povrće zasaditi i na koji način. U eri kada baštovanstvo dobija na popularnosti, ideje se ređaju jedna za drugom. Neke od njih se oslanjaju na tradiciju, ali su pomalo modernizovane, a pojedine imaju sasvim novi dizajn. Da! Bašta može da se dizajnira, da bude i korisna, i da izgleda ukusno, koloritno i lepa na oko.
U dizajniranju bašta domaćini se rukovode principima pravljenja po obliku leja, bojama povrća, vrstama i visini biljaka, ili vremenu njihovog zrenja i berbe. Baštovani su nekada pred sezonu planove crtali na papiru i tačno su znali u kom delu bašte će šta posejati ili posaditi. Danas, kada je poželjno imati lepu baštu, osim motike, treba uzeti i olovku u ruke.
Leje u sanducima, usevi u bojama duge
– Na malim površinama koristi se dizajn u kome se prave male leje. One su široke i duge do jednog metra, a između njih su staze za prolaz zbog lakšeg zalivanja, plevljenja i berbe. To su takozvane „ključaonice“ i leje mogu da budu podignute iznad zemlje u drvenim sanducima. Zatim, može da se napravi simetrični zasad u kome će se povrće rasporediti po bojama i teksturi. Leje su široke oko pola, a dugačke oko dva metra. Na jednom kraju su spojene, a kraci idu u smeru kazaljke na satu – kaže Valentina Kovačević, inženjer poljoprivrede iz Kragujevca.
– Ukoliko se prave bašte bez leja, i ako ima dovoljno prostora, povrće može da se posadi pravolinijski, ali tako da na svaka dva ili tri reda se smenjuje različite vrste. Između treba ostaviti prostor za prolaz. Na krajevima bašte seje se povrće u suprotnom pravcu i to ono koje prvo stiže na berbu. To je uglavnom zelena salata. A da bi zasad bio lepo prošaran mogu se kombinovati više vrsta salata različitih boja, od zelene do tamno crvene. U svakoj bašti može da se zasadi i nekoliko redova jagoda.
Pažljivim planiranjem bašta može sve do jeseni izgledati atraktivno, ali i tako da jedno domaćinstvo ima što više povrća za svoje potrebe. Tako, recimo, kada se potroši mladi luk, šargarepa ili zelena salata, na to mesto može da se sadi ljubičasti kupus ili slačica. Po obodima bašte dodaje se cveće ili tikvice, čiji će narandžasti cvetovi, prvo dodatno ukrasiti posed, a kasnije će domaćini cele sezone brati plodove – dodaje dipl. inž. Kovačević.
Na jednom kraju bašte pojedini odgajivači sade vinovu lozu u jednom špaliru, kako bi napravili pozadinu, ujedno omeđili parcelu na zanimljiv način i imali grožđe za sopstvene potrebe. Osim povrća koje je uobičajeno za naše podneblje, sve češće se seju i sade sorte koje uspevaju u drugim regionima i koriste se u internacionalnim kuhinjama. Reč je o novitetima u našim baštama koji uspevaju u ovdašnjem klimatskom podneblju.
Marvel je zelena salata puterica koja ima talasaste listove i rubove bronzane nijanse. Ima izrazito sladak ukus. Endivija je mediteranska biljka, koja se koristi sveža kao salata. Bolje podnosi toplotu od zelene salate, a nastavlja da raste i po hladnom vremenu.
Rukola se već neko vreme može kupiti u bolje snabdevenim marketima, ali bez većih problema uspeva i kod nas. Dodaje se salatama, kuvanim jelima i projanicama kojima daje izuzetnu aromu. Zdrav je zeleniš koji naraste i do 10 centimetara visine.
U dizajniranim baštama seje se blitva, ali osim zelene na koju smo navikli postoji ružičasta, crvena, bela i zlatna blitva. U redovima se može kombinovati sa crvenom slačicom, koja ima listove kesten boje, prošarane crvenim žilama. Dodaje se salatama i mesu, a može da opstane do zime, čak joj blagi mraz pojačava ukus.
Crni kelj iz Toskane, ljubičasti kupus i žuti čeri paradajz
Ono što smo ranije viđali samo u italijanskim kuhinjama, možemo da gajimo i u našim baštama. Kovrdžavi kelj je izuzetno popularan i ukusan zeleniš za spremanje variva, a u stopu ga prati i toskanski crni kelj. On ima sivkasto – zelene kvrgave listove koji nisu samo na oko lepi, već su i ukusni u testeninama i spremljeni kao mediteranski prilog sa maslinovim uljem, limunom i belim lukom.
Romanesko je ukršteni karfiol i brokoli. Glavice po teksturi podsećaju na karfiol i priprema se na pari. Ljubičasti kupus u dizajniranim baštama daje kontrast, recimo, žutom čeri paradajzu ili paprikama. U kolorit treba uvrstiti i napu, kineski kupus ili raštan sa velikim zeleno- modrim listovima. Pored bele blitve može da se sadi crveni pok čoi koji ima crvenkaste listove.
Slonovski beli luk je bliski rođak praziluku sa velikom lukovicom i atraktivnim mladim lišćem. Između nekoliko redova svakog od ovog povrća može da se uzgaja krastavac na pritkama ili koncu, grašak šećerac ili boranija.
Mesta za biljke i za baštovane
U dizajniranim prolećnim baštama uvek ima spanaća, peršuna, mladog luka, blitve, cvekle, graška, jagoda i mladog krompira, naizmenično posejanih. Treba ostaviti dovoljno mesta između redova i biljaka, kako bi se plodovi pravilno razvijali. Na parceli od svega pet metara širine i dužine, mogu se organizovati „trake“ sa po jednom vrstom povrća u nekoliko redova, a između njih ostavlja se uska staza za prolaz.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
