Садњу воћака могуће је обавити у јесен, у току зиме уколико временске прилике дозволе и у пролеће што је могуће раније. Најбоља је јесења садња, јер пресеци жила брже калусирају, воћке су боље обезбеђене водом и такве се саднице брже и боље развијају. Пролећна садња се препоручује на ветровитим положајима и пределима са влажнијом климом, поготово на тежим земљиштима. Уколико се користе саднице са превременим гранчицама или „КНИП“ саднице у таквом случају је боља пролећна садња и код коштичавих воћних врста садњу треба завршити до 20 априла, а код јабучастих воћних врста до 20 маја, али је и код једних и других најбоље завршити садњу до краја марта или почетком априла.
Саднице које се користе за садњу морају бити здраве, са добро развијеним кореновим системом и надземним делом. Саднице не смеју бити старије од две године. За савремене интензивне засаде користе се саднице с превременим гранчицама. Ако се користе такве саднице, већ у другој години се могу добити значајнији приноси.
Непосредно пред садњу свака садница мора бити појединачно припремљена. Све повређене, сасушене и поломљене жиле треба скратити до здравог дела. Дуже жиле треба скратити на дужину 15 до 20 цм и гледати да пресек буде што мање кос да би ране што лакше зарасле. Непосредно пре садње корен се потапа у смешу говеђе балеге и иловаче у коју се дода одређена количина плавог камена ради дезинфекције.
Ако су саднице раније стигле, а земљиште није припремљено, или временски услови не дозвољавају, онда се саднице морају чувати у хладњачи на температури 2 до 4 степена и у условима високе релативне влажности. Саднице се морају транспортовати у пластичним кацама са водом, или у приколицма са најлоном у којем се налази вода до висине кореновог система. Саднице се распоређују према плану садње и не сме бити много садница распоређено по земљишту поготову ако дувају јаки ветрови.
Уколико је земљиште претходно добро припремљено тј. дубоко орано или подривано а врши се ђубрење у рупу, онда се копају рупе 60 × 60 цм. Ако се не ђубри у рупу, а земљиште је добро припремљено, довољно је копање рупа 40 × 40 цм. Међутим, уколико припрема земљишта није била добра или се врши садња на ледини, онда рупе морају бити 100 до120 × 60 до 80 цм.
За сађење воћака потребна су три особе. Пре тога је потребно саднице разнети до ископаних рупа. Особа која нагрће земљу треба прво мотиком да нагрне растресите земље у рупу до висине где ће бити коренов систем. Друга особа поставља воћну садницу на нагрнуту земљу тако да коренов систем буде правилно распоређен на све стране. Дубина садње воћкица треба да буде до висине до које су саднице биле у растилу. Једино се на песку воћке саде 5 до 10 цм дубље. За одређивање дубине садње користи се специјална даска. Она се састоји из три изреза од којих средњи служи за одређивање дубине садње воћкица. Пошто се садница постави на одређеној дубини, онда особа која нагрће земљу нагрне мотиком растреситу земљу на жиле, па је добро нагази. Уколико пре тога није извршено ђубрење, онда се преко те земље стави 5 до 10 кг добро згорелог стајњака и онда се опет преко њега стави слој земље и добро нагази.
Уколико је јесења садња, око саднице треба нагрнути мало земље тј. направити хумку, а уколико је пролећна садња, потребно је око воћкица направити удубљења и сваку садницу залити са око 8–10 литара воде. Када се вода упије у земљу, удубљење се покрије ситном земљом како би се спречило испаравање воде из земљишта. Овако посађене воћке се боље примају, брже развијају и раније пророде.
Садњу воћака је лако извести уколико је терен раван или благо нагнут. С економског становишта, за воћарску производњу се више препоручују благо нагнути терени па чак и терени са већим нагибима. У таквим случајевима воћке се саде по изохипсама, контурним браздама или се праве терасе што зависи од самога нагиба терена. Ипак, за садњу не треба користити терене с већим нагибом јер су такви терени подложни ерозији, а извођење агротехничких и помотехничких мера је отежано.
Р.Д.Ј.
