Органску производњу у Србији контролишу Закон о органској производњи и Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње. Закон који је усвојен 2010. године има три основна циља – заштиту потрошача, заштиту пољопривредних произвођача од нелојалне конкуренције и јачање сектора органске пољопривреде као одрживог облика производње.
Најчешће схватање органске пољопривреде је гајење биљака без коришћења вештачких ђубрива и пестицида. Међутим, органска пољопривреда је много шири појам, која подразумева тзв. циклус хранљивих материја у оквиру једне фарме (коришћење сопствене сточне хране и органских ђубрива, као и правилна ротација усева), као и „одржавање равнотеже“ у природи, што подразумева да се приликом пољопривредне производње очува биодиверзитет.
Постоје основни принципи који ако се поштују могу у потпуности да замене уобичајене начине узгајања и третирања усева. Под њима се подразумевају: очување и унапређење плодности тла коришћењем махунарки, стајњака и осталих типова ђубрења (пепео, креч), третирање усева сертификованим препаратима, сузбијање штеточина превентивним мерама и др.
На бављење органском производњом углавном се одлучују произвођачи с великим мотивом и жељом за учењем. Основно је да постоји регистровано пољопривредно газдинство. Препоручљиво је да се на почетку похађа одређена врста обуке везана за органску производњу и неопходне процедуре које се тичу сертификације. Затим, мора да се успостави контакт с организацијама које се баве сертификацијом. Касније долази на ред подношење пријаве контролној организацији (уз потребну документацију), што све на крају резултира потписивањем уговора. Од тог момента почиње период конверзије, који у зависности од биљне врсте може да траје једну до три године. Захтев за издавање сертификата који доказује да је производ добијен на „органски“ начин подноси се после периода конверзије.
У овом периоду, као и у каснијој производњи, препоручује се употреба „књиге поља“. У њој се заводи евиденција о површинама, обављеном ђубрењу, борби против штеточина, семену и садном материјалу, о домаћим животињама и њиховој исхрани… Неопходно је и да се имају прецизно нацртане карте поља, с границама и означеним суседним парцелама (врста усева и метода производње). Уколико се поље на коме се спроводи органска граничи с оним на којем се спроводи уобичајена производња, мора да се уведе „гранични појас“. Производи из граничног појаса третирају се као конвенционални.
Неопходни кораци за добијање сертификованог органског производа су:
- регистрација пољопривредног газдинства;
- контакт с овлашћеним сертификационим кућама;
- подношење захтева за почетак процеса сертификације;
- после његовог разматрања следи потписивање уговора и добијање евиденционог броја;
- улазак у период конверзије;
- добијање сертификованог органског производа.
Приликом преласка с уобичајене на органску производњу поштује се период конверзије, у различитом трајању, зависно од биљне врсте. После истека овог периода, производ може да се назове органским. Током периода конверзије примењују се прописи из Закона о органској производњи.
Контролори из овлашћене сертификационе куће излазе на терен барем једном годишње од датума потписивања уговора, ради провере примене прописаних стандарда за органску производњу. За једногодишње или двогодишње усеве, као и за пашњаке и вишегодишње крмно биље, период конверзије је 24 месеца (пре сејања), а за вишегодишње биљке 36 месеци. Када прође 12 месеци од почетка периода конверзије, производи могу да се пласирају на тржиште уз назнаку да су из овог периода.
М. Волчевић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
