Piše:
Prof. dr Zoran Keserović
Svedoci smo velikog iskoraka naših voćara i ekspanzije voćarske proizvodnje u Srbiji u poslednjoj deceniji. Razvoj voćarstva ne ogleda se samo u povećanju površina pod voćnjacima, već prvenstveno u uvođenju najnovijih tehnologija gajenja, po ugledu na razvijenije regione u Evropi. Savremeni koncept gajenja voćaka pretpostavlja velike gustine sadnje, kvalitetni sadni materijal, primenu tehnologija prilagođenih klimatskim promenama i, kao krunu takvog rada – ostvarivanje redovnih i veoma visokih prinosa plodova, vrhunskog kvaliteta. Ulaganja u zasnivanje zasada su velika, pa su takva i očekivanja: rano stupanje na plodonošenje i brz povraćaj uloženih sredstava. S obzirom na visoke troškove pri zasnivanju zasada, ni najmanji segment proizvodnje ne prepušta se slučaju.
Prirodni uslovi su prvo što voćar mora imati na umu kad planira i sadi, ako želi vrhunski rezultat.
Rizici uticaja sredine i limitirajući faktori
Ako prirodni uslovi nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta uz najbolju agrotehniku i pomotehniku neće dati dobre rezultate. Uzimajući u obzir i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno umanjiti bilo kakve rizike uticaja spoljne sredine. Limitirajući faktori za postizanje visokog prinosa voća i kvaliteta plodova u agroekološkim uslovima Srbije su sledeći: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, suša, bolesti i štetočine, ožegotine listova i mladara, alternativna rodnost i, u poslednje vreme – pojava olujnih vetrova.
Niske temperature tokom i posle mirovanja su u našim uslovima ključni faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu. Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka šteta od mraza je preventivna – izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od datih agroekoloških uslova. Osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima s učestalom pojavom niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
Prerada među prioritetima
Voćarska proizvodnja u Srbiji najvećim delom se obavlja na otvorenom. Bez obzira na nivo ulaganja, rizik od gubitka prinosa usled dejstva faktora spoljašnje sredine uvek postoji. Posebno dolazi do izražaja u pojedinim ekstremnim godinama, a, usled globalnih promena klime, ovakve godine sve su češće. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem instaliranja sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, anti-frost sistema… smanjuju se rizici po prinose. Međutim, radi se o skupim investicijama, koje su rentabilne jedino u agroekološkim uslovima koji odgovaraju odabranoj voćnoj vrsti.
Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. To je malo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, ali je i veliki broj postojećih voćnih zasada koji su podignuti na neodgovarajućim lokalitetima, te neredovno rađaju, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primer za to su zasadi kajsije, breskve ili trešnje u ravnici, ili sadnja voćaka na zemljištu s visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala…
To svakako treba imati na umu prilikom planiranja razvoja voćarstva. U nerazvijenim područjima posebno treba povećavati površine pod intenzivnim voćnim zasadima, pogotovu jagodastih voćnih vrsta, gde se uložena sredstva veoma brzo vraćaju. Dugoročni cilj nam je podizanje savremenih intenzivnih zasada, s tehnologijama prilagođenim klimatskim promenama, zasada s protivgradnim mrežama i fertirigacijom. Prioriteti su i izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite asocijacije¢
Višnja naš izvozni adut
Među deset naših najatraktivnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda već čitavu deceniju se nalazi i zamrznuta višnja
U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda i prerađevina u poslednjih 10 godina među 10 izvoznih proizvoda se nalazi i izvoz zamrznute višnje. U Srbiji se najviše proizvodi oblačinska višnja, ali se sve više traže krupnoplodne sorte višanja, čiji se plodovi mogu izvoziti kao rashlađeni. Pod oblačinskom višnjom se u Srbiji nalazi preko 90 odsto ukupnih zasada višnje.
Jedna četvoročlana porodica može da živi od 8 do 10 ha industrijske višnje, ili 5 do 6 ha krupnoplodnih sorti višnje. Investicija se otplaćuje u 7-oj ili 8-oj godini, ako se ne računaju podsticaji od države. Naime, za savremeni zasad višnje s fertirigacijom i ogradom, treba izdvojiti 8.000 do 9.000 evra. Ovde su uračunati troškovi nege u prvoj drugoj i trećoj godini. U punoj rodnosti ostvaruje se dobit između 3.000 i 3.500 evra kod industrijskih sorti višnje, a kod krupnoplodnih sorti višnje između 5.000 i 6.000 evra.
Cena višnje menja se iz godine u godinu i zna da bude dosta niska. Problem je u tome što je berba jako skupa. Oni koji imaju samohodne tresače, mogu da uberu plodove sa 700 do 900 stabala, ili preko 15 tona na dan. Jedan tresač opslužuje 6 radnika, što je po radniku više od 2,5 tona, a ako se bere ručno, jedan radnik može dnevno da ubere oko 100 kg višnje.
SORTIMENT: od industrijskih sorti preporučujem oblačinsku višnju, a od krupnoplodnih Piramiš (Piramis), Erdske rodne (Erdi botermo), Ujfertoške grozdaste (Ujfehertoi furtos) i Šumadinku.
Jabuka puno traži, ali i daje
To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti
Jedna četvoročlana porodica može da živi od 5 do 6 hektara jabuke. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Od 2006. do 2019. to je bila jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visokoakumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke, gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka.
Za podizanje zasada jabuke s protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija i AP Vojvodina daju (vraćaju) oko 50 odsto uloženog novca. Investicija se otplaćuje od pete do šeste godine.
Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 4.000 do 6.000 evra po hektaru, a do 2021. i više, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55 do 60 tona po hektaru, a neki proizvođači ostvaruju u proseku i 75 do 80 tona. Oni koji imaju hladnjače i kalibratore s ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 8.000 do 12.000 evra po hektaru.
Napominjem da se kod jabuke u poslednje vreme mora voditi računa o strukturi sortimenta i izvozu na nova tržišta, pošto se u Rusiji u koju izvozimo preko 80 odsto jabuke podižu veliki zasadi.
SORTIMENT: Za podizanje zasada jabuke preporučujem Ajdared, Zlatni delišes, Greni Smit, Crveni delišes, Jonagold, Fudži i Breburn, a posebno preporučujem nove sorte i klonove. To su: klonovi gale Šniko red (Schnico red), Dark baron (Dark Baron), Devil (Devil), Fendeka (Fendeka), Simons Bakej (Simmons Buckeye), Nikangi (Nikangie); klonovi crvenog delišesa Rout king (Roat King), Džeromine (Jeromine); klonovi Fudžija Kiku 8 (Fujia kiku 8), Fubraks (Fubrax); klub sorte Pink ledi (Pink Lady), Krimson snou (Crimson snow), Kosmik krisp (Cosmic crisp), Honej Kranč (Honey Crunch).
Jagoda najbrže vraća uloženo
Treba, kao i kod borovnice, poraditi na standardima kvaliteta, samom kvalitetu i pakovanjima i – eto nam EU tržišta!
Jagoda je voćna vrsta kod koje se najbrže vraćaju uložena sredstva. Posebno je interesantna za poljoprivredna gazdinstva koja imaju do 2 ha, a njih je više od 40 odsto. Četvoročlana porodica može da živi od 3 do 4 ha jagode u otvorenom sistemu proizvodnje, ili od 1,2 ha proizvodnje u plasteniku.
Berba jagode traje dve godine, a kod bolje tehnologije i 3 godine. Potražnja za jagodom je sve veća, pre svega u manjim pakovanjima za domaće markete i EU tržište koje sve više traži našu jagodu. Bez podsticaja je ova rizična proizvodnja u problemu. Velika je šansa u plasteničkoj proizvodnji i država bi trebalo da je stimuliše.
Veliki potencijal je za rane sorte jagoda proizvedene i na otvorenom, a i u plasteniku. Nemačka i Poljska tražile su u 2021. godini našu jagodu, a ne žele špansku. Ovde, kao i kod borovnice, treba poraditi na standardima kvaliteta, samom kvalitetu i pakovanjima. I eto nam EU tržišta!
Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra. Od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000 do 12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Godina 2020. bila je rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. U 2020. godini sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru. Prosečna cena bila je oko 1,5 evra, a troškovi proizvodnje po kilogramu iznosili su oko 0,50 evra. Dobit je, zavisno od prinosa i tehnologije, bila između 12.000 i 20.000 evra, a u 2021. godini po hektaru je donosila tek od 4.000 do 7.000 evra, zbog velike količine padavina u toku berbe.
SORTIMENT: preporučujem sorte Kleri (Clery), Alba (Alba), Džoli (Joly), Azija (Asia), Arosa (Arosa), Roksana (Roksana) i Sibila (Sibilla), a i za industrijsku preradu – Zenga zengana (Senga Sengana). Sorta Kleri pokazala je najbolje rezultate u našim agoekološkim uslovima.
Trešnja više donosi, ako se više uloži
Jedna porodica može živeti od 3 do 4 hektara savremenog zasada trešnje, sa savremenim sortimentom, korišćenjem podloge Gizela 5, protivgradne mreže i fertirigacije. Ako su zasadi s lošijom tehnologijom, potrebno joj je od 7do 8 ha.
Investicija u savremene zasade trešnje s protivgradnim sistemom, fertirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5, iznosi 40.000 do 45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Uložena sredstva vraćaju se u petoj ili šestoj godini. Može da se ostvari prinos od 12 do 15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju bila je oko 1,9 evra.
Mnogi proizvođači nemaju sredstava za podizanje zasada s najsavremenijom tehnologijom, ali je trešnja ipak isplativa. Iako se podižu zasadi s lošijom tehnologijom, gde se kao podloga koristi divlja trešnja ili magriva sa rastojanjem od 4,5×3 m što je oko 700 sadnica po hektaru, moguće je ostvariti dobit od 3.500 do 4.000 evra po hektaru. U savremenoj tehnologiji proizvodnje trešnje, međutim, može se ostvariti dobit, u zavisnosti od sorte, od 10.000 do 12.000 evra, čak i više. Kod proizvodnje od 12 tona s prosečnom cenom oko 2 evra i troškovima od 55 do 60 odsto, po hektaru se može ostvariti zarada od čistih 10.000 evra. Investicija se vraća u šestoj, sedmoj godini.
Troškovi proizvodnje u savremenim zasadima su oko 55 odsto, a u ekstenzivnim od 30 do 35 odsto.
SORTIMENT: preporučujem sorte Svit arijana (Sweet Aryana), Svit lorenc (Sweet Lorenz), Marisa (Marysa), Svit gabriel (Sweet Gabriel), Karmen (Carmen), Vera (Vera), Grejs star (Grace Star), Kordija (Kordia), Svit Stefani (Sweet stephany), i Regina (Regina).
Uz šljivik potreban i tresač
Voćari koji imaju samohodne tresače mogu da oberu 700 stabala, i da uberu više od 50 tona na dan.
Šljiva je najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji. Nekada je činila 70 odsto ukupne proizvodnje voća, a sada je zastupljena s nešto više od 50 odsto. Kako je propadalo srpsko selo, tako je polako odumiralo i gajenje tradicionalne šljive požegače, koja je bila jedna od najpoznatijih sorti za sušenje u svetu, pored francuske sorte aženka. Šteta zbog nestajanja požegače je višestruka, a raduje činjenica da je potražnja za njenim plodovima u poslednje tri godine velika i da se otkupna cena kreće između 50 i 60 evrocenti po kilogramu.
Investicija u šljivike otplaćuje se u 7. ili 8. godini, ako se ne računaju podsticaji od države. Jedna četvoročlana porodica može da obezbedi svoju egzistenciju od 8 do 10 hektara šljive.
Cena šljive menja se iz godine u godinu i zna da bude veoma niska. Problem je u tome što je berba jako skupa. Oni koji imaju samohodne tresače, za jedan dan mogu da uberu plodove sa 700 stabala, ili više od 50 tona na dan. Jedan tresač opslužuje 6 radnika, što je po radniku preko 8 tona, a ako se bere ručno, jedan radnik može dnevno da ubere između 300 do 500 kilograma šljive. Troškovi berbe putem tresača su 3 do 5 dinara, a kod ručne berbe oni idu od 12 do 15 dinara po kilogramu šljive. Savet je da se proizvođači šljive udružuju, da nabave tresač i zajedno ga koriste, jer će tako smanjiti troškove proizvodnje.
Za savremeni zasad šljive s fertirigacijom, ogradom, treba izdvojiti od 10.000 do 12.000 evra. Ovde su uračunati troškovi nege u prvoj, drugoj i trećoj godini. U punoj rodnosti ostvaruje se dobit između 3.000 i 4.000 evra, zavisno od sorte i tehnologije. Tehnologiju šljive treba unaprediti uvođenjem kržljavih podloga, većom gustinom sadnje, podizanjem protivgradnih mreža u sistemu fertirigacije i korišćenje sertifikovanog sadnog materijala.
SORTIMENT: preporučujem sorte šljiva Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Čačanska najbolja, Stenlej, Požegača. Od novijih sorti preporučujem Nadu, Poznu plavu, Toptejst (Toptaste), Grosa felisio (Grossa di felisio-Empres), Jojo (Jojo), Prezenta (Prezenta), Haganta (Haganta) i Topend plus (Topend plus). Od rakijskih sorti, pored požegače, preporučujem crvenu ranku i mildoru.
Malina velika šansa
Malina, naše crveno zlato, velika je šansa razvoja poljoprivrede Srbije. Ova voćna vrsta igrala je i igraće veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije i spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, ali je veoma bitno da je doprinela održivosti sela i poljoprivrednih gazdinstava, kao i zadržavanju mladih na selu.
Jedna četvoročlana porodica egzistenciju može da obezbedi sa od 2 do 3 hektara savremenog zasada maline na otvorenom, s protivgradnom mrežom i fertirigacijom, ili sa 1,5 do 2 hektara maline u plasteniku.
Ako bi se odlučila za proizvodnju nekih od remontantnih (dvorodnih) sorti maline, recimo, Ensadire, jedna porodica bi mogla da živi od jednog hektara zasada u sistemu protivgradne mreže i fertirigacije, ili sa 0,5 ha ako je u sistemu plasteničke proizvode. Za podizanje 0,5 ha sorte maline Ensadire u zaštićenom prostoru (plasteniku) sa svom pratećom opremom i fertirigacijom i uvozom sertifikovanog sadnog materijala potrebno je 100.000 evra. Ako bi se zasad podizao na otvorenom polju, investicija je oko 40% ove vrednosti. Za povraćaj uloženih sredstava potrebno je 4 do 5 godina . Prihod u punoj rodnosti, a ona počinje od druge godine, iznosi od 65.000 do 75.000 evra, a dobit je od 30.000 evra do 35.000 evra. Period eksploatacije zasada je oko 20 godina.
Imamo nekoliko načina formiranja zasada maline, zavisno od odabira sortimenta – da li će to biti letnja berba od juna do avgusta, ili će se saditi remontantne, odnosno dvorodne sorte u berbi od jula do novembra. Ali, u oba slučaja obavezna je preporuka struke: primena fertirigacije, protivgradne mreže ili folije gde se formira plantaža, koja će omogućiti porodici normalnu životnu egzistenciju.
Neophodno je i da se što više proizvođača udruži i primeni jedinstven način gajenja maline, a zadruga je najbolji oblik udruživanja i nastupa na tržištu robe, kapitala i radne snage. I profit je tako veći, a dobit u proizvodnji maline sigurnija.
Za zasnivanje zasada maline s protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. Otkupna cena u 2020. godini je bila 230 dinara, dok je cena koštanja proizvodnje maline 150 dinara po kilogramu, s amortizacijom zasada i svim manipulativnim i agrotehničkim primenama u toku sezone. S prinosom od 12 tona/ha, dobit po jednom hektaru iznosila je 8.000 evra. Ima proizvođača koji ostvaruju prinos i veći od 15 tona. Investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.
U 2021. godini prosečna otkupna cena je bila znatno veća – 400 dinara za kg, ali su i troškovi porasli na 220 dinara po kg. S prinosom od 12 tona/ha, u 2021. godini dobit po jednom hektaru je dostigla oko 18.000 evra.
SORTIMENT: preporučujem sledeće jednorodne sorte maline: Vilamet (Willamette), Fertodi zamatoš (Fertodi Zamatos), Glen ample (Glen Ample), Miker (Meeker) i Tjulamen (Tulameen) a od dvorodnih sorti maline: Polka (Polka), Polana (Polana), Erika (Erika), Himbo top (Himbo top), Heritidž (Heritage), Enrosandira (Enrosadira).
Druge perspektivne voćne vrste
Pored ovih voćnih vrsta, veliku perspektivu imaju i druge voćne vrste. Navodim ih po redosledu uz podatak od koliko hektara voćnjaka može živeti jedna četvoročlana porodica.
Veoma atraktivno je, recimo, gajenje kupine. Jedna četvoročlana porodica može da živi od 2 do 3ha savremenog zasada kupine s protivgradnom mrežom i fertirigacijom, ili od proizvodnje kupine u plasteniku od 1,5 do 2 hektara.
Ako biste se odlučili za proizvodnju dunje, kajsije, breskve, nektarine i oraha, potrebna površina za život četvoročlane porodice je od 8 do 10 ha, a ukoliko biste se odlučili za proizvodnju kruške, onda je potrebna površina od 5 do 6 hektara. Ako biste se odlučili i za preradu, na primer, rakije, sokova, sušenog voća, smrznutog voća, pekmeza, marmalade… onda bi dobit bila daleko veća.
