Kalcifikacija zemljišta je agrotehnička mera čiji je cilj pretvoriti kiselo zemljište u slabo kiselo ili neutralno (normalno). Ovo se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Da bi tlo moglo apsorbovati kalcijumov jon, neophodno je da jedinjenje kalcijuma bude u rastvorljivom stanju. Osim što se koriste za ishranu biljaka, osnovna đubriva se takođe koriste za izgradnju tla, poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava. Ako se osnovna đubriva koriste prema vrsti i količini korišćenja kako bi se postigla značajna promena kvaliteta svojstava i plodnosti zemljišta, odnosno trajnije dejstvo, onda đubrivo dobija meliorativni karakter, pa možemo govoriti o meliorativnom đubrenju.
Meliorativno đubrenje se vrši i na lošijem zemljištu, kao i na boljim, gde se na boljem zemljištu đubrenje vrši sa ciljem da se obezbedi veći fond hranljivih materija i na lošijem zemljištu kako bi se poboljšala fizička, hemijska i biološka svojstva.
Među našim glavnim tipovima zemljišta su samo černozem i slična normalna zemljišta karakteristična za dodavanje hranljivih materija. Apsorpcioni kompleks u tim zemljištima zasićen je kalcijum jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama. U zemljištima čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodoničnim jonima, reakcija je kisela, a joni vodonika destruktivno utiču na tlo. Zato se na takvim zemljištima vrši kalcifikacija, kako bi se sprečili destruktivni procesi, koji bi omogućio normalan uzgoj gajenih biljaka i postigao visoke prinose.
Kalcifikacijom zemljišta mislimo na kulturnu meru čiji je cilj pretvoriti kiselo zemljište u slabo kiselo i neutralno (normalno). Ovaj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u tlo. Da bi tlo moglo apsorbovati jon kalcijuma, neophodno je da jedinjenje kalcijuma bude u rastvorljivom stanju. Većina jedinjenja kalcijuma je slabo rastvorljiva u vodi (npr. krečnjak, kalcijum oksid, kalcijum hidroksid, lapor, dolomit).
Kalcijum hidrokarbonat je jedno od najviše jedinjenja kalcijuma u vodi. Za pretvaranje teško rastvorljivih jedinjenja kalcijuma u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemlji bude što više ugljen-dioksida. Zato je poželjno izvršiti humizaciju nakon kalcifikacije, tako da raspadom organske materije u tlu bude oslobođen ugljen dioksid, koji sa vodom i kalcijum karbonatom daje kalcijum hidrokarbonat. Da bi tlo moglo apsorbovati jone kalcijuma, potrebno je da tlo sadrži dovoljno čestica gline u sebi. 10 Pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organskih materija i toleranciju gajenih biljaka prema kreči. Pretpostavlja se da tlo ispod 5,5 pH i ispod 70% zasićenja baze zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasićenosti bazom postoji velika potreba za kalcifikacijom).
Kalcijum karbonat, kalcijum oksid ili talog zasićenja najčešće se koriste za kalcifikaciju na našim zemljištima. Kalcifikujuća sredstva su fino mleveni kalcijum karbonat, pečeni kreč, sušeni kreč, lapor, zasićeni talog itd. Kalcifikacija se vrši kada na poljima nema useva, poželjno u vreme oranja strništa.
Ako je vapno oplođeno stabljikom, ima dovoljno vremena za njegovu transformaciju i mešanje sa zemljom, do proleća, kada će se setva obaviti. Vapno treba dobro orezati i ravnomerno rasporediti pre oranja. Efekat kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina. Aleksandar Stojanović, dipl. ing.
