Калемљење на спавајући пупољак један је од најраширенијих начина производње садница у расадничкој производњи. Лако и брзо се изводи. У односу на друге начине калемљења, довољан је само један пупољак по подлози, а у вези с тим и мање калем-гранчица. Није потребно премазивати спојно место калемарским воском, док је пријем калемова висок, преко 95 процената.
Пре калемљења прво треба припремити подлоге. То подразумева одстрањивање бочних гранчица 10–15 центиметара од земље. Код коштичавих воћних врста овај посао треба обавити раније, да би се спречила превелика бујност. Јабучасте врсте спорије расту па је боље да се гранчице оставе до пред само калемљење. У таквим условима на подлози ће бити више листова, који утичу на интензивније дебљање подлоге. Припрема подлога обухвата и редовно наводњавање и окопавање. Тако се обезбеђује добра циркулација сокова и кора приликом калемљења се лако одваја. У условима где не постоји могућност заливања, 20–30 дана пре калемљења ваља нагрнути подлогу у доњем делу, после чега она постаје нежнија и лакше се одваја. После одгртања обавезно се обрише на месту где ће се правити рез. На тај начин се одстрањују честице земље и друге нечистоће, односно смањује тупљење ножа и одржава чистоћа пресека, што је услов за успех калемљења.
Сматра се да је оптимално време калемљења на спавајући пупољак од друге половине августа до 5. септембра. Међутим, у пракси овај посао почиње крајем јула, траје током августа, све до средине септембра. Према наводима стручњака, калемљење у расадницима треба обављати одређеним редом: прво се калеме бадеми, кајсије и шљиве, затим крушке, трешње и вишње, па брескве. После коштичавог воћа калеме се јабуке на вегетативним подлогама и дуње, и на крају јабуке на дивљој јабуци. Коштичаво воће, које раније завршава вегетацију, треба прво калемити.
Почетак калемљења зависи и од могућности одвајања коре. Сушно време у августу утиче на слабије одвајање коре, па је у таквим условима неопходно или сачекати кишу или применити заливање. Калемљење пре оптималног рока није пожељно јер може да изазове кретање уметнутог пупољка још током јесени, посебно ако је она дуга. Ово доведи до измрзавања младара који су неспремни ушли у зиму. Када се овај посао ради касно, појавом нижих температура и због смањене камбијалне активности подлоге отежан је пријем, односно срашћивање уметнутог пупољка. То је посебно изражено у годинама када у јесен рано захлади, што доводи до престанка вегетације и непотпуног срашћивања подлоге и племке. Недовољно срасли пупољци најшчешће страдају током јачих зимских мразева.
Поступак калемљења на спавајући пупољак је једноставан. На подлози, на жељеној висини, направи се калемарским ножем рез у облику слова „Т“ – прво хоризонтални, а потом испод њега усправан рез, дужине око три центиметра. Са претходно припремљене калем-гранчице скида се пупољак са делом коре и врло мало дрвета. Рез за скидање пупољка, са калем-гранчице, почиње на око два центиметра испод и око један центиметар изнад пупољка. Тупом страном калемарског ножа подигне се кора на подлози, на месту где је направљен „Т“ рез, а затим се уметне пупољак испод коре. Пупољак се увек држи за лисну дршку да се не би испрљао пресек. Постављени пупољак се увеже, од горе према доле. Везивање се обавља један центиметар изнад и два центиметра испод пупољка, тако да буду прекривени пресеци на подлози. Везиво треба благо стегнути, да би пупољак што боље налегао на подлогу. За везивање некада се користила рафија, а данас су то калемарске гумице, трака од полиетиленске фолије, трака од стреч-фолије, правоугаоне гумице са копчом. Предност гумених везива је у томе што се после извесног времена распадају и не морају да се скидају, за разлику од других која се обавезно скидају тако што се ножем зареже са супротне стране од оне на којој је калемљен пупољак.
Да ли је калемљење било успешно може се проверити после десетак дана. Ако је успело, петељка при додиру прстом лако отпада. У супротном, она се осушила и не отпада после додира. После калемљења подлоге не треба скраћивати. Ако би се то урадило, уметнути пупољци би се развили у младар у току јесени, што није пожељно. Важно је да се пупољак у току августа и септембра прими, а скраћивање се обавља у пролеће пре почетка вегетације.
Успех калемљења доста зависи од брзине рада. Не треба дозволити да се пресеци на пупољку и подлози исуше. Важно је да су што краће време изложени сунцу и ветру, односно да да се калемљење обавља по облачном времену. Није добро да се ради ни у време високих температура. Препоручује се да се овај посао у најтоплијем делу дана прекине и настави када су температуре мало ниже. Не сме се занемарити ни чистоћа рада и оштрина ножа.
Опрез је потребан и приликом скидања пупољка. Да би боље налегао на подлогу најбоље је да има што тањи слој дрвета. У случају када се сече без дрвета постоји ризик да се оштети. Квалитетним спајањем пупољка и подлоге избегава се присуство ваздуха између њих.
Важан услов за успешно калемљење је зрела калем-гранчица, са видљивим развијеним пупољцима. Она се узима са периферије круне јер су зрелије. Пупољци се скидају са средњег дела гранчице јер су ту најквалитетнији.
С. Малиновић
Добро јутро број 544 – Август 2017.
