Кантарион (Hypericum perforatum) веома је цењена биљка због лековитости по којој је чувена дуже од два миленијума. Познат је под многим називима: богородичина трава, госпин цвет, горац, страшно зеље. Отац фармације Парацелзијус величао је моћ ове биљке, истичући да њен цвет „усред лета скупља сунчеве зраке, да би их дао људима за време тмурних месеци“.
Користи се у облику тоника, чаја, уља или тинктуре. У новије време може да се нађе и у облику капсула, које утичу на расположење и побољшавају емоционалну равнотежу.
Зацељује ране, опекотине, хемороиде
Кантарион је вишегодишња зељаста биљка, висока до метар, и цвета од маја до септембра. Расте по сувим брежуљцима, на осунчаним ливадама, пустом и необрађеном земљишту, крчевинама и рубовима шума. Лековити део је цвет и листови који се користе за лечење грчева у трбуху и желуцу, болести плућа, згрушавања крви, болести бубрега, јетре, слезине и мокраћне бешике. Посебно се препоручује за лечење неконтролисаног мокрења.
У народној медицини ова биљка има посебну вредност у лечењу посекотина, опекотина, хемороида, а одлична је и за зарастање рана. Кожне промене лече се тако што се по њима маже уље кантариона, или се озлеђено место облаже чистом газом или чистим платном натопљеним њим. Изузетно је делотворан и за јачање косе, као и за опорављање косе оштећене фарбањем.
Лековитост кантариону даје специфичан састав различитих компоненти, садржи мешовити танин, етарска уља, смоле, антоцијан, црвену боју хиперицин, каротен и флавоноидни хетерозид који му даје карактеристичну жуту боју. Има и холина, витамина Ц и трагове алкалоида. Етарско уље мирише на црногорична уља јер се састоји од кадинена и других сесквитерпена. За етарско уље карактеристично је да делује против цревних паразита, док фенолска једињења из кантариона имају антибактеријску моћ.
За лепоту и здравље
Уље од кантариона се примењује локално, за масаже, облоге, катаплазме, али се користи и као зачин, лек. Посебно се препоручује у нези и заштити коже која је осетљива (сува, испуцала), у козметици и медицини (масаже, љускава кожа, заштита од зрачења и сунчања, приштеви, акне, чиреви, опекотине…).
Помаже у лечењу отворених рана, код повреда мишића, хематома, отеклина код удараца, уганућа и ишчашења, реуматских обољења (упални реуматизам, дегенеративни реуматизам – артрозе, кукова, колена, рамена; метаболички реуматизам – гихт, те болних синдрома рамена и крста – лумбаго).
Етарско уље од кантариона се и пије, разблажено, а делује против цревних паразита. Ово уље спречава надимање, грчеве и желудачне тегобе, а користи се и за зарастање чира на желуцу и дванаестопалачном цреву и за смањење бола изазваног гастритисом. Фенолска једињења која се налазе у кантариону имају изражену антибактеријску функцију.
Ипак је кантарион најчешће употребљаван као природни антидепресив. Показао се изузетно успешан у лечењу бројних психичких обољења, од депресије до трауме. У Немачкој је као лек чак и званично одобрен код благих и умерених депресија, а његову лековитост признала је и Светска здравствена организација. У Немачкој се издаје искључиво на лекарски рецепт, а разлог је што употреба кантариона смањује дејство неких лекова. Установљено је и да има мање нежељених дејстава од других антидепресива.
Припрема уља
У боцу од два литра треба ставити једнаке количине листова и цветова кантариона, све до висине осам центиметара испод врха. У ову смесу треба додати и стабљику, а затим до исте висине налити домаће маслиново уље. Боцу лагано зачепити плутаним чепом, изнети на сунце и оставити тако годину дана.
Поступак дозревања кантарионовог уља може и да се убрза. За то је потребно да се боца од литра прво добро загреје, па се убаце исте количине цветова и листова до исте висине, с тим што се у боцу сипа маслиново уље загрејано на температури од 60 до 70 степени. Напуњена боца треба да одлежи бар десет дана, од чега најмање два на сунцу.
Ако сами берете кантарион, пазите да је с еколошки чистих површина и бар 300 метара удаљен од путева којим се обавља саобраћај. Све лековите биљке упијају отровне честице из издувних гасова, па их не треба брати и употребљавати ако су у близини саобраћајница.
Чај против гастритиса
Чај се спрема тако што се у два децилитра провреле воде стави једна кашичица ситно исецканог кантариона, склони са ватре и остави поклопљено још 10 до 15 минута. Пије се три пута дневно у случају гастритиса, чира на желуцу, пролива, жутице, главобоље, бубрежних и менструалних тегоба.
Биљке за женске бољке
У народној, али и званичној медицини, кантарион, жалфија, камилица и хајдучка трава користе се код гинеколошких проблема. Вагиналете са уљаним екстрактом цветова ових биљака и корена свеже шаргарепе (купују се у апотеци) помажу у обнављају слузокоже грлића материце и вагине, отклањају последице упала и белог прања које прате свраб, бол и печење. Вагиналете су корисне и за жене у менопаузи, делују против бактерија и гљивица.
Уљани екстракт свеже шаргарепе, као природан извор витамина А, Д и Е, убрзава ревитализацију слузокоже вагине и спречава појаву бактеријских и гљивичних инфекција. Витамин Е побољшава микроциркулацију, спречава појаву слободних радикала, убрзава регенерацију оштећених ћелија и има јак противупални ефекат.
Ликер који лечи
У литарску флашу ставите 10 коцкица смеђег шећера и везицу свежих цветова кантариона. Налијте ракијом – комовицом. Водите рачуна да не стављате целе гранчице, већ само цветове. Флашу ставите на сунчано место и држите 45 дана. Потребно је свакодневно мућкати флашу, да би се растворио шећер. После тог времена процедите кроз цедаљку и сипајте у одговарајуће флаше. Пије се пред јело. Одличан је за варење, против болова у стомаку, депресије, несанице.
Добро јутро број 566 – Јун 2019.
