Карвинг је вештина уметничког резбарења воћа и поврћа односно израда разних објеката специјалним алатом у различитим плодовима. О овој вештини разговарали смо са Новосађанином Дарком Берковићем који је мајстор исте.
Самоуки мајстор свог заната
Запослен је као шеф кухиње на путничком крузеру и радо представља ову, по њему, племениту уметност.
– Први пут сам видео декорације од резбареног воћа и поврћа на интернету, тако да сам одлучио да преко интернета покушам да савладам технику, пратећи корак по корак презентације светских карвинг мајстора. Вежбао сам на цвекли, кромпиру и бундевама и у почетку нисам био задовољан, али сам био упоран и истрајан. Савладао сам технику и након неколико година сам био позван у Москву на Други европски шампионат у карвингу – прича наш саговорник.
Шири љубав према карвингу широм Србије
Са шампионата је понео доста знања а упознао је многе мајсторе, међу њима и Марију Цхерентс из Украјине, после чијих је неколико часова карвинга имао задатак да изрезбари бундеву како би се она уверила да је постао мајстор резбарења. Након тога је добио писмено уверење односно сертификат о томе.
– Понет сертификатом којим сам добио, почео сам да размишљам о организовању такмичења у карвингу у Србији. Контактирао сам организаторе “Дани Лудаје” у Кикинди где смо одражали такмичење. Том приликом сам заједно са двојицом колега резбарио лудају, тешку 150 килограма у центру Кикинде, што је заиста била атракција”, поносан је Берковић.
Карвинг у Србији појавио се пре 15 -ак година и тада је, према речима Берковића, било право чудо видети на шведском столу или хладном бифеу по неку резбарију, док су данас скоро неизоставан део истих.
– Карвинг је у последње време прилично распрострањен у Србији. Што се тиче самог школовања, нажалост још није уврштен у школство, мада су многи ученици врло заинтересовани да га науче. У претходном периоду сам волонтерски обилазио школе и, уз дозволу директора и професора истих, представљао деци карвинг, неки су тражили часове резбарења што сам им и омогућио – рекао је Берковић за Добро јутро.
Највећи проблем нашег саговорника је, у почетку, био како доћи до ножа за резбарење, па га је направио од обичног. Прави нож има ваљкасту дршку тако да може да се окреће у руци, оштар је са обе стране и флексибилан, за разлику од прављеног ножа који има пљоснату дршку и није флексибилан па су могућности за маневар далеко мање.
– За карвинг се углавном користи посебан нож, намењен специјално за ову вештину, са кратким сечивом од 2 до 8 цм, наоштреног са једне или обе стране, а благо флексибилног како би могао лакше да маневрише у воћу и поврћу. Такође, постоји и посебан алат за карвинг са којим се гурањем или повлачењем према себи праве канали разних облика и димензија како овалних, троугластих тако и коцкастих и округлих – објашњава овај Новосађанин.
Врло битна ствар у карвингу је симетрија, а сама техника варира од особе до особе.
– Радо и гостима представљам ову племениту уметност. Обично почињем са наранџама од којих правим корпице, затим од јабуке направим лабуда, од плавог патлиџана пингвина, од празилука бидермајер, да би на крају урадио цветни аранжман у лубеници за који ми је потребно свега десетак минута – објашњава наш саговорник.
За будућност наш саговорник има велике планове. Жели да научи вештином карвинга старијег сина Марка, који је такође кувар на броду и да, као и до сада, обилази средње угоститељске школе и презентује карвинг.
Тања Пролић
