Кељ пупчар добро подноси мразеве и због тога је ово квалитетно поврће погодно за исхрану у свежем стању целе зиме. Поједине експерименталне производње код нас показале су да може успешно да се гаји с приносом и до 20 тона по хектару. То је потврда да овај кељ веома добро успева и на нашим просторима и разлог више да се ово квалитетно поврће гаји и користи у исхрани у месецима када је иначе мали избор свежих намирница.
Пише: Биљана Ненковић
Кељ пупчар или прокељ, како га код нас још зову, има скромне захтеве за топлотом. Добро подноси мразеве. Може да опстане без значајних оштећења на минус 12 степени, те је идеалан за касну јесењу и зимску потрошњу. Оптимална температура за раст кеља је тек 15 степени, а највише 18. С друге стране, не воли високе температуре, поготову у периоду када формира главице, јер оне тада постану растресите.
Захвалан као други у плодореду
Његове главице су чак и укусније после првог мраза. Бере се када су главице чврсте и пре него што испуцају, јер тада поприме горак укус. Ова поврће гаји се као друга култура у плодореду, после раних повртарских и ратарских усева.
– Међутим, и поред доброг приноса код нас се ретко гаји. Највише га је у Војводини, док је у остатку Србије његова производња готово занемарљива и своди се буквално на хоби. У Западној Европи кељ пупчар се масовно производи. За наше услове могао би да буде захвална култура, јер се гаји после скидања раних повртарских или ратарских усева, али мора да се има у виду његова прилично дуга вегетација. Гајењем кеља пупчара у смени са другим културама имали бисмо већу искоришћеност земље – каже агроном Љиљана Вуксановић из Крагујевца.
Кељ се гаји најчешће из расада, а семе се сеје у марту. Расађивање је у априлу за летњу, односно, у мају за јесењу бербу. У нашим условима, ако се планира такозвана зимска производња, најбоље је посејати га крајем маја, а расађивати крајем јуна или почетком јула. У току вегетације примењују се уобичајене агротехничке мере, као и код осталих купусњача. Треба га наводњавати, међуредно обрађивати и једном прихранити. Заштита од штеточина је иста као код осталих култура његове врсте. Од расађивања до бербе потребно је да прође око четири месеца.
Бере се до пролећа
Ако се кељ пупчар гаји у баштама, берба може да траје и до пролећа. Наиме, ако се сади на малим површинама и садња, и берба може да буде сукцесивна. Дакле, главице се беру по потреби одоздо нагоре од октобра до краја јануара, па и до пролећа, јер је веома отпоран на ниске температуре. Ако се гаји на великим површинама, берба се обавља у новембру ручно или машински. Осим малих главица у исхрани се користе и листови, као код раштана, док су остаци стабала и листова добра храна за стоку.
Кељ пупчар хранљивији је од обичног купуса. Због своје отпорности на болести и мразеве погодан је и за органску производњу. Припада врсти купусњача, има велико стабло и мноштво главица које рађају у пазуху сваког листа. На једном стаблу може бити и до 100 главица, а укупан принос по једној биљци може бити и до 3 килограма. Главице, или како га на пијацама најчешће зову „купусићи“, имају и хранљива и лековита својства због високог садржаја органских једињења.
Шећери и друга органска једињења не дозвољавају да се формирају кристали леда у ткивима биљке, због чега може да поднесе мразеве. Добар је у спречавању појавe чира на желуцу. Једна шака плодова може да замени велику главицу купуса по вредности минерала и витамина. Посебно је богат бета-каротеном и биљним влакнима, која у органима за варење везују отровне гасове. Такође је добар за очување имунитета, срца и крвних судова. Садржи аминокиселине које помажу у регулисању сна, а захваљујући фолној киселини, доприноси бољем расположењу. Богат је витамином К, који је неопходан за згрушавање крви и здравље костију, кao и витамином Ц. Обилује антиоксидансима који спречавају оштећење ћелија, помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви и добар је извор омега-3 масних киселина.
Печен у рерни или куван
Најбољи начин припреме кеља је да се пече у рерни. Главице је потребно прелити с мало уља, посолити, побиберити и пећи их док не порумене.
Кељ се веома брзо кува. Од момента кад вода прокључа потребно је од 5 до 10 минута да главице буду спремне за јело. Када се процеди, додаје се мало маслаца и зачина. Кељ пупчар се на трпези одлично слаже са пропрженом сланином, белим луком и сиром. Од зачина су најпогоднији рузмарин, тимијан, сенф или винско сирће.
