Пишу: Љубица Петровић
Јасна Бајшански
Да би се појела комбинација банане, диње и кивија, неки додају и – лимете, не мора да се иде по пијаци и купује сво ово воће. Довољно је да се узме један плод кивана и добије се исти укус у једном плоду. Не чуди зато што се последњих година све чешће чује како неко гаји кивано. Саде га најпре због сопствене потрошње, али је то издашна биљка, па претекне довољно плода и за продају. Ово воће, или пак поврће како неки кажу, на пијацама достиже цену од 1.500 динара по килограму, те не чуди што је све занимљивије за узгој и продају.
Разлог због којег неки кивано сврставају у поврће је у томе што има текстуру као краставац, а када се расече и личи на плод овог поврћа, с мноштвом семенки. Од зрелог плода, све семенке дају биљку, а пошто се гаји слично као лубеница, онда из сваке кућице роди много плодова. Једино што за бербу морају да се користе рукавице, јер је кивано познат и под називом рогата афричка диња, пошто има бодље.
Коприва и прихрана, и заштита
Један од одгајивача кивана је и Мирослав Ђорђевић из села Доње Кормињане у општини Ранилуг, код Косовске Каменице. Овај ветеринарски техничар, који у Лешку студира сточарство на Пољопривредном факултету, има 29 година, бави се уметношћу и каже како је једини кантаутор на Косову. Кивано је почео да гаји пре осам година, и каже како је ово воће одмах заволео.
– Ја сам се искрено заљубио у то воће, које је и много здраво, а и врло је укусно. Кивано је пун витамина, минерала, аминокиселина, антиоксиданаса. Има комбиновани укус на банану, дињу, лимету, киви и ананас, када скроз сазри – испричао нам је Ђорђевић.
Објашњава да кивано може да се гаји у пластенику, на мрежи од краставца, али и напољу, на њиви, а ђубриво му није потребно.
– Једино га прскам чистом копривом. На један килограм коприве иде 10 литара воде, стоји 24 сата, процеди се и том водом се залива, а она га истовремено штити од пламењаче и прихрањује га. Док је млада садница, може да се залива системом кап по кап, не тражи много воде, а отпоран је на суше и може да живи дуго без воде, то му не смета, важна му је топлота. – прича Ђорђевић.
Сеје се у априлу, чим температура ваздуха пређе преко 12-13 степени Целзијуса и прође опасност од мразева. Може да се сади у чаше и дубина семена у чаши треба да буде максимално 1,7 центиметара.
– Кивано изучавам сам и читам страну литературу, јер код нас нема података о овој биљци. Зато у страној литератури налазим податке. Чим порасте садница, до 15цм, пребацује се у башту, или у пластеник, а може и из семена директно на отвореном. И то по три семенке у једну кућицу, па иде размак од 40цм, па онда опет друга кућица са три семенке, тако у једном реду. Размак између редова је од једног до 1,3 метра. Кивано пушта лозе као краставац и потиче из фамилије краставаца. Има више сорти. Ја гајим црвенкасти, који је укуснији, пријатан за јело и лековит – наводи Ђорђевић и додаје како и кора од кивана може да се користи, и то за неке коктеле, као декорација.
Има га и мачванска ораница
Прошло је више од 10 година када је Андреа Тодоровић, на једном путовању у иностранство први пут пробала ово воће и управо због необичног укуса одлучила да на имању у Мачванском Белотићу производи кивано за потребе свог домаћинства. Тодоровићева је из године у годину усавршавала технологију производње кивана и уверила се да мачванске оранице погодују овој, за нас помало необичној афричкој биљци.
– По једној биљци уберемо 60 до 70 плодова. С 50 ари имали смо 35 тона плода, односно принос по једном хектару износи 74 тоне, што је у поређењу с приносом овог воћа у иностранству, знатно више – сведочи Тодоровићева. – Највећи плод, убран на нашем имању у Мачванском Белотићу, тежио је 860 грама. Млади плодови су светлозелене боје, мењају је у различитим фазама сазревања, а потпуно зрео плод поприма наранџасту боју. Плодови су величине око 10 центиметара и њихова тежина варира од 250 до 600 грама.
Одређену количину извезли смо у Хрватску, њима је кивано потребан у децембру јер до тада распродају целокупну количину свог рода. Тржиште за продају кивана у Србији је за сада мало. Људи тек упознају ову биљку која је, иако необичног изгледа, богата витаминима и минералима неопходним за нормалан раст, развој и очување општег здравља
Помаже против канцера, Алцхајмерове и Паркинсонове болести
– Када се кивано пресече, мирише на банану и лечи упалу синуса кроз неколико сати. Иначе, користи се за многе болести, за бољи вид, против катаракте, за боље функционисање нервног система, за подмлађивање коже као маска, добар је за дијабетичаре, нема шећера, за дијету, прехладу, грип, имунитет, пун је минерала, антиоксиданса. У Америци се користи код лечења од канцера, Алцхајмерове и Паркинсонове болести, има доста магнезијума, калцијума па је добар за јачање костију, доста витамина Ц, витамина Б комплекса, код посекотина јер ране брже зарастају када се намажу његовим соком. Добар је и против хроничних стресова, за бољи метаболизам, стабилизовање притиска, упале синуса. Много је здрава биљка, а мало људи зна за њу – каже Ђорђевић.
Бере се зелен и чува без фрижидера
Плод се бере зелен и оставља се петељка која је као гранчица, преко које се плод храни, пуни соковима и сазрева. Када буде скроз зрео, он је скоро црвен, односно има јаку наранџасту нијансу. Ако се засади раније, у априлу, онда већ у августу могу да се беру плодови. За брже сазревање, обрани плодови могу да се дању држе на сунцу. Ако се касније засади, може да се бере и у новембру, а чува се на температури до 18 степени, што значи да му фрижидер не треба.
– Кивано потиче из Африке, тамо је двогодишња биљка, јер су високе температуре и то му одговара. Овде је једногодишња биљка, време му не дозвољава да преживи зиму. Некада се и касно у јесен заметну мали плодови, али не могу да постигну величину и да касније сазреју – напомиње Ђорђевић који је семе кивана добио пре осам година, када је помагао другарима с Пољопривредног факултета на плантажи гоџи бобица, па је кивано добио на поклон.
Ђорђевић живи доста скромно и тешко му је да с Косова пласира ово воће, те каже како некада иде бициклом 40 километара до Бујановца, да би, на пример, послао семе кивана, а када је хладније, онда мора да плати пут.
– Успевам и да продам кивано, купују људи. Када бих имао сигуран пласман, било би другачије. Кивано кошта 1.500 динара по килограму, али је ове године подбацио, пропале су ми неке саднице, па сам ономе ко нема пара поклањао или давао испод цене. Расадио сам га тек у јуну, па су плодови стигли тек у новембру – испричао нам је Мирослав Ђорђевић.
