Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ КЛИМА ОБОРИЛА РОД И КВАЛИТЕТ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА: Највеће штете у малињацима и...

КЛИМА ОБОРИЛА РОД И КВАЛИТЕТ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА: Највеће штете у малињацима и купињацима

98
Women picking ripe blueberries close up shoot

Пише: др Александар Лепосавић

Ове године смењивале су се киша и суша, и све увек у погрешно време. Овакви климатски услови су током сезоне која је за нама у великој мери утицали на развој и плодоношење свих воћних врста које се код нас гаје. Почетак године обележило је неуобичајено топло време, затим је наступио период веома хладних и дана с падавинама у марту и априлу.

Изузев код јагоде, период бербе боровнице, малине и купине обележен је екстремно високим температурама и изостанком падавина. Посебан проблем у великом делу наше земље, а највише у Западној Србији, у којој се традиционално највише гаје малина и купина, била је појава олуја, праћених градом. Овакви временски услови утицали су на пад произведених количина јагодастог воћа. Већи проблем у односу на смањење приноса ове године је утицај временских чинилаца на квалитет производа воћа, с којим смо деценијама уназад били препознатљиви на светском тржишту као стандард и према којима су се управљале конкурентске земље.

Мања улагања, мршавија берба

Принос и квалитет у овој години нису једине последице лошег времена. Због града, екстремних температура и мањка влаге, током већег дела бербе и после ње, у великом броју засада, пре свега код малине и купине, дошло је до изостанка или веома слабог раста плодоносних младара, односно, изданака за род за следећу годину. Сличне проблеме имају и произвођачи боровнице који нису располагали довољним количинама квалитетне воде за заливање и код којих је због тога било појаве масовног сушења делова или целих жбунова у засадима.

Имајући у виду примењене технологије у гајењу јагодастог воћа, сигурнију производњу и већи принос у односу на друге врсте из ове групе имале су јагода и високожбунаста боровница. Највеће штете, условљене временским факторима ове године, забележене су код малине и купине. Нажалост, временски чиниоци нису једини разлог пада приноса код ове две воћне врсте. Наиме, произвођачи малине и у већој мери купине у претходним сезонама били су прилично дестимулисани да улажу у засаде, јер нису били задовољни ценом у откупу и у великој мери су, или у потпуности престајали да одржавају засаде, или је улагање било сведено на минимум до пролећа. То је тренутак када произвођачима традиционално интересовање расте или опада, упоредо с најавама добре или лоше сезоне откупа.

Изузев код јагоде, берба свих осталих врста воћа из ове групе обележена је изузетно високим температурама које нису погодовале ни биљкама ни берачима. Код јагоде и високожбунасте боровнице приноси су били у пропорцији с примењеним мерама неге и заштите током године и код њих није било значајнијег утицаја времена на принос. Сасвим супротна ситуација десила се код малине и купине, код којих је принос значајно нижи у односу на вишегодишњи просек и креће се на нивоу од 40% од вишегодишњег приноса, што представља велики пад. Поред утицаја на принос, суша је код ове две воћне врсте утицала и на крупноћу плодова, а велики проблем код њих била је и појава ожеготина на плодовима и лисној маси. Појава белих флека на плодовима, условљена високим температурама, посебно је била изражена код купине, али и код двородних сорти малине.

 Пандемија подгрева тражњу и диже цене

Динамика извоза јагодастог воћа на светско тржиште одавно постоји, али је због повећане тражње и пада производње забележен раст цена у откупу. Пандемија, изазвана вирусом, у многоме је утицала на пораст тражње на тржишту плодова јагодастог воћа и до данас тај тренд не опада. То је повољна околност за наше произвођаче и извознике, али је чињеница да и у производњи и у извозу код две главне извозне културе, малине и купине, све више стагнирамо.

У оваквим условима тешко се сналазе и једни и други, а извозници малине су ове године имали и велики проблем да надоместе више од 20.000 тона робе које страним купцима нису испоручене у сезони 2019/2020. Та количина представља скоро 30% укупних количина малине, произведене у нашој земљи у једној сезони. Због тога у нашим складишним капацитетима скоро да и нема слободних количина овог воћа, а испорука се одвија по уговореним обавезама с нашим купцима.

Без обзира на тренутну ситуацију и повољне околности за прозвођаче и извознике јагодастог воћа, наши произвођачи треба да имају на уму да је , како тржиште постаје све конкурентније, а потрошачи све захтевнији, стабилан квалитет од суштинског значаја за опстанак и раст производње, од које наша држава убира значајан девизни прилив.

Запуштени воћњаци угрожавају следећу сезону

Нажалост, стање засада јагодастог воћа код нас у кондиционом погледу није задовољавајуће и без обзира на заинтересованост произвођача за улагање и обнову производње, не може се очекивати стабилизација приноса у наредној години. Лоше стање засада посебно је изражено код малине, која се највише тражи и извози, па се код ње очекује даљи пад производње. Нешто боља ситуација је у засадима купине и јагоде, у којима су примењене све потребне мере и радње за успешну припрему биљака за род за следећу годину.

Прилично велико изненађење представља однос већег броја произвођача боровнице који су скоро занемарили своје плантаже по окончаној берби. Поред недовољног заливања, ови произвођачи су занемарили или у потпуности обуставили исхрану и заштиту биљака што се негативно одражава на квалитет плодова.

Ове године боровница је била прави хит у свету, али и код нас. Србија је за кратко време постала озбиљан такмац на светској карти произвођача и продаваца овог воћа. У томе смо успели захваљујући пре свега чињеници да су стручњаци од самог старта подржали развој ове производње. Они су били спремни да, заједно с произвођачима, деле сва искуства, којих до 2005. године код нас није било у великој мери.

Наше извозне предности и мане

У условима пандемије, највећи потрошачи плодова боровнице су Сједињене Америчке Државе и Канада, али последњих година највећи раст тражње забележен је у развијеним земљама Европске уније. Такође, пандемија је условила и нагли раст тражње плодова боровнице, али и другог јагодастог воћа, посебно малине у Кини и другим земљама Азије.

Србија и њени произвођачи боровнице су у претходним годинама били у знатно повољнијој ситуацији у односу на друге земље у којима се гаји ово воће. Време приспевања, кад боровнице нема у довољној количини на светским тржницама и неоспорно супериоран квалитет, утицали су на то да плодови из наше земље имају бољу цену у односу на конкурентске земље.

У томе су прилику за зараду пронашли и продавци садног материјала, супстрата, а понајвише хемије, због чега се код нас дешавало да се и претера у односу на квалитетне категорије које остварују произвођачи. Стандарди које су појединци успоставили у погледу крупноће плода су лако достижни у првим годинама по садњи, када биљке имају мању количину рода. Старењем засада и порастом приноса, изразита крупноћа плодова је теже остварива и због тога су власници старијих засада ове године добијали замерке на величину плодова

Боровничари мање саде, више поправљају

Треба напоменути да се боровница у нашој земљи тренутно гаји на површини од око 3.000 хектара, али и да динамика подизања нових засада јењава, јер је у последње две године подигнуто далеко мање засада у односу на раније периоде. Тај тренд је настављен и у овом периоду и општи закључак је да ће тако остати и у наредним годинама јер ће, поред конкуренције с којом се наши произвођачи и извозници сусрећу, фокус у наредном периоду бити и на сортименту који треба да обезбедити бољу арому, чврстину и дужи рок трајања, како би се привукли трговци и потрошачи.

Расту плантаже боровнице у свету

Према најновијим извештајима, високожбунаста боровница се у свету гаји на више од 205.000 хектара и у будућности ће и даље расти. Највећа концентрација производних површина је и даље у Северој Америци, али расте удео Азијско-пацифичког региона. Тренутно, светски извоз са преко 70% учешћа покривају Перу, Чиле, Канада, Мексико, Шпанија и Мароко. Укупан обим извоза боровница порастао је по јединственој годишњој стопи раста од око 11% у последњој деценији. Међународне испоруке и доступност имали су експлозиван раст у последњих десет година, што је подстакнуто повећањем производње у земљама које су релативно скоро интензивирале производњу – Перу, Чиле, Аргентина, Мексико, Мароко, Јужна Африка и Кина. Од сезоне 2019/20, Перу је постао највећи светски извозник свежих боровница, а Чиле је сада други највећи светски извозник боровница. Ове две земље имају веома добар маркетинг, али и повлашћен положај на тржиштима Кине, Европе и САД, и то у великој мери користе у доба повећане потражње за овим воћем.

Вишак трошкова и мањак радника

Ситуација у откупу јагодастог воћа у протеклој сезони је више него задовољавајућа за већину произвођача. Када је у питању високожбунаста боровница, треба поменути и да има и произвођача који су своју робу предали и за то добили потврде, али то још увек нису наплатили. Малина и купина су оствариле рекордно високе цене, али су произвођачи имали велики пад производње. Узевши у разматрање све чиниоце који утичу на економску рачуницу у производњи ове две воћне врсте, још једном се потврдило да ни најбоља цена не може надокнадити мањак приноса. У погледу квалитета, плодови ове две воћне врсте у години која је за нама свакако нису били репрезентативни, и то је оно о чему морамо повести рачуна у годинама које долазе. Чињеница је да потрошачи јагодастог воћа имају посебне, а врло често и специфичне захтеве у погледу квалитета. Зато произвођачи у будућности треба да размишљају како и на који начин да произведу квалитетан производ по прихватљивој цени. То је посебно отежано у условима када су цене репроматеријала у свету и у Србији ове године забележиле велики раст. То се посебно односи на цену ђубрива, заштитних средстава и нафте. Оно што већ сада представља огроман проблем за све актере у ланцу производње, не само јагодастог воћа, већ и пољопривреде у целини у нашој земљи, јесте недостатак и све теже проналажење радне снаге, чак и за обављање најосновнијих радних операција. Такво стање је одавно присутно и не мења га ни чињеница да расте цена ангажовања радника у овој години, што ће се, по свему свему судећи,наставити и у наредним годинама.