Међу првим газдинствима која су у Србији добила сертификат за узгој по принципима органске производње налази се домаћинство Владимира Возара из Кисача, надомак Новог Сада. Низ повртарских култура сади и сеје на око 13 хектара, а све почиње у његовом расаднику.
„Имамо тиквице које ће за неколико дана бити за расађивање, а салате за једно недељу дана. Са друге стране имамо парадајзе које доста продајемо као свеже, а оно што је вишак иде на кување. Важно је да те вишкове понудимо нашим муштеријама и да их искористимо“, наводи Возар.
Од деведесетих година, када је ушао у свет органске производње, до данас, много тога се променило.
„Сада се шаргарепа сасвим другачије гаји, у банковима, да буде равнија, сочнија, морате је сваки дан залити, то је теже произвести, али лакше се прода. Салата је најлакша за производњу, за два месеца имате готов новац, али је јако важно коме ћете продати.“
А за продају је недавно стигао млади лук који сади у густом склопу. Приносом је, каже, задовољан, те га увелико припрема за пласман. Међутим, црвени млади лук боље пролази на тржишту.
„У овоме смо се уходали и могу вам рећи да је у исто време стигао као онај из арпаџика. Јако је добро ницање од сопственог семена. Гајимо црвеног највише. Има мало и сребрењака, али црвени је најзаступљенији, јер није љут и нема киселине од њега. Гледамо да будемо јединствени“, каже Возар.
А како би обезбедио сигурност у производњи, примењује систем ротације биљака.
„Направите једну табелу и кружите у круг, сваке четврте, пете године се вратите на почетак. Важно је убацивати житарице, стајњака нема довољно и ви то морате заменити, да ли ће то бити зелена маса коју ћете заорати, али морате микроелементе уносити у земљу“, објашњава Возар.
Иако се чини скупљом од конвенционалне, органска је, према његовим речима, јефтинија производња, а кључ успеха је, каже, породица. Свакодневна посвећеност и заједнички рад је оно што ово домаћинство одржава деценијама уназад.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
