Коморач се гаји на сличан начин као шаргарепа или першун. Користи се у гастрономији и медицини. Посејан у рано пролеће, процветаће у току исте године. Зову га још и морач (Foeniculum vulgarre), фенел, слатки копар, финокио, дивља мирођија, гушчија трава и спада у медоносне биљке, чија се главица може користити за прављење мастике.Код нас је употреба коморача на жалост незнатна, иако се на нашем поднебљу може успешно гајити. То показује и чињеница да коморач расте у дивљини у многим нашим крајевима. Његова употреба би била вишеструко корисна због нашег начина исхране, јер се код нас доста конзумира пасуљ и остала храна с много целулозе која се тешко вари. Довољно је пред крај кувања ставити једну кашичицу плода коморача у шерпу у којој се спрема ручак за целу породицу, да би се добио здрав и лако сварљив оброк.
Коморач се, иначе, даје малој деци због грчева у стомаку, а дојиље које немају довољно млека треба да узимају коморач, јер он појачава лучење млека.
Највише коморача користи се у дестилеријама за израду етеричног уља, јер се оно доста употребљава у производњи ликера. Мало је познато, али разне бомбоне, пастиле, лекови, гуме за жвакање и друга средства за отклањање непријатног задаха из уста, садрже уље коморача. Уљане погаче, које остану после цеђења етеричног уља, добра су сточна храна, јер садрже доста беланчевина и масти.
Даје укус варивима
Даје одличан укус супама и варивима. У медитеранској кухињи служи се као прилог уз рибу, или је састојак маринаде. Може да се користи свеж, барен, роштиљан, похован, запечен, с тестенином, поврћем, сиревима. Одлично се слаже и с воћем, а посебно с крушком.
Р.Д.Ј.
