Коморач се гаји на сличан начин као шаргарепа или першун. Користи се у гастрономији и медицини. Посејан у рано пролеће, процветаће у току исте године. Зову га још и морач (Foeniculum vulgarre), фенел, слатки копар, финокио, дивља мирођија, гушчија трава и спада у медоносне биљке, чија се главица може користити за прављење мастике.
Пише: Биљана Ненковић
Потиче с Медитерана и дивљи се још може пронаћи у природи у тој регији, а у баштама се узгаја и користи домаћи коморач. У људској исхрани се користи још од старих Египћана, Кинеза и Индијаца. Постоје две подврсте. Прва је лишћар, а друга је са задебљалим сочним лисним дршкама, груписаним у главицу сличну црном луку, без овојних листова. Гаји се као једногодишња биљка. Стабло са цветовима може да нарасте и до два метра. Изузетно је ароматичан и користи се у малим количинама.
Лишће се употребљава у салатама, варивима као што се употребљава першун и целер, а главица се бари, динста или пече у рерни. Мирис његовог лишћа подсећа на мирођију, али је интензивнији. Цела биљка је иначе ароматична, по укусу слична сладићу. По начину гајења, блиски је сродник шаргарепи, першуну и целеру. У нашим баштама најчешће се узгаја главичасти коморач, чија се главица формира изнад површине тла и препознаје се по светлој боји.
Коморачу одговарају плодна, пођубрена земљишта и воли воду. Уколико нема довољно влаге, брзо ће формирати цвет. Семе је веома ситно и у паковању од једног грама има и до 300 семенки. Клијаво је четири до пет година. Због садржаја етеричних уља семе споро клија и због тога се препоручује да се на два дана потопи у воду собне температуре пре сетве.
Може да се сеје директно у земљу или да се производе предсаднице као код целера. Дубина сетве је један центиметар. Размак између редова на отвореном је око 60 центиметара, а између биљака од 15 до 20 центиметара. Ако се производи из предсадница, коморачу треба 30 до 40 дана да достигне зрелост. Када се пресађује, лишће младих биљака треба скратити као код целера.
Редовно окопавање или малчирање
Коморач не подноси покорицу и недостатак влаге, те га треба редовно окопавати или малчирати. Бербу треба обавити пре цветања и она траје од септембра до октобра. Главице треба да буду пречника од 8 до 10 центиметара. Током зиме може да се чува у подруму у кутијама с влажним песком. На пролеће се ове главице опет могу посадити. Принос по хектару може бити од 40 до 60 тона беличастих главица. Семе се користи као додатак хлебу, попут кима, затим за ароматичне чајеве, а може се из њега издвојити етерично уље.
Занимљиво је да има дуг период цветања па место налази и као медоносна биљка, а користи се и у производњи мастике. Код нас се не гаји на великим површинама, али би у будућности могао да заузме место на пољопривредним газдинствима. Због употребе у људској исхрани и фармацији погодан је и за органску производњу.
Коморач је изузетно здраво поврће. Од њега се користе листови, главица, семе и корен. Младо лишће садржи већу количину витамина Ц и бета-каротена. Користан је код варења и против надимања, уклањања слузи из плућа и вишка воде из организма. Семенке и листови се могу користе у производњи зимнице.
Додатак за лакше варење
Код нас је употреба коморача на жалост незнатна, иако се на нашем поднебљу може успешно гајити. То показује и чињеница да коморач расте у дивљини у многим нашим крајевима. Његова употреба би била вишеструко корисна због нашег начина исхране, јер се код нас доста конзумира пасуљ и остала храна с много целулозе која се тешко вари. Довољно је пред крај кувања ставити једну кашичицу плода коморача у шерпу у којој се спрема ручак за целу породицу, да би се добио здрав и лако сварљив оброк.
Коморач се, иначе, даје малој деци због грчева у стомаку, а дојиље које немају довољно млека треба да узимају коморач, јер он појачава лучење млека.
Највише коморача користи се у дестилеријама за израду етеричног уља, јер се оно доста употребљава у производњи ликера. Мало је познато, али разне бомбоне, пастиле, лекови, гуме за жвакање и друга средства за отклањање непријатног задаха из уста, садрже уље коморача. Уљане погаче, које остану после цеђења етеричног уља, добра су сточна храна, јер садрже доста беланчевина и масти.
Даје укус варивима
Даје одличан укус супама и варивима. У медитеранској кухињи служи се као прилог уз рибу, или је састојак маринаде. Може да се користи свеж, барен, роштиљан, похован, запечен, с тестенином, поврћем, сиревима. Одлично се слаже и с воћем, а посебно с крушком.
