Насловна РАЗНО Контрола квалитета сточне хране

Контрола квалитета сточне хране

337

Контрола квалитета сточне хране је важан процес који осигурава да храна која се даје стоци буде сигурна и хранљива. Постоји неколико начина на које се може спровести контрола квалитета сточне хране:

  1. Анализа састава хране: Лабораторијска анализа састава хране може помоћи у одређивању хранљиве вредности хране и утврдити да ли су хранљиве материје у храни у складу с препорученим вредностима.
  2. Провјера квалитета хране: Постоје различити стандарди квалитета хране који се користе за процену квалитета сточне хране, укључујући мирис, боју, текстуру и укус. Такође се могу користити сензорске методе за процену квалитете хране.
  3. Анализа контаминације: Контаминанти као што су тешки метали, пестициди и микотоксини могу бити присутни у сточној храни и могу бити опасни за здравље животиња и људи који конзумирају месо. Анализа хране може помоћи у утврђивању присутности контаминаната.
  4. Провера стерилности: Стерилност хране може бити важна како би се избегло ширење болести. Тестирање стерилности може помоћи у утврђивању присутности патогена који би могли бити штетни за животиње или људе.
  5. Праћење производње хране: Праћење производње хране и стварање одговарајућих евиденција може помоћи у осигуравању сигурности хране и праћењу процеса производње хране.

Ове методе и друге могу се користити у комбинацији, како би се осигурала квалитета сточне хране. Важно је осигурати да се храна која се даје стоци производи и складишти на начин који ризик од контаминације и ширења болести своди на минимум.

При производњи хране за животиње може доћи до контаминације различитим микроорганизмима и хемијским материјима, што може угрозити здравље и производност животиња, а индиректно и здравље људи. Због свега наведеног, редовно треба пратити квалитет хране за животиње, јер се на тај начин контролише и квалитет хране за људе.

У циљу спречавања уласка патогених микроорганизама у храну потребно је осигурати одговарајуће еколошке услове у фабрици и њеној околини. То се постиже контролом абиотичких (влага, ваздух, клима и опрема) и биотичких (животиње попут глодара, птица и инсеката, присутност микроорганизама, друге хране и особље у фабрици) фактора.

Добро је познато да је један од начина преноса заразних болести у храну за животиње управо путем глодара, птица и инсеката. Спречавање ширења болести из тих извора постиже се конструкцијом и одржавањем објеката и земљишта фабрике и њене околине.

Следећи потенцијални извор контаминације хране за животиње представља човек, односно, радници који раде у производњи. Стога је неопходно осигурати хигијенске услове при раду у фабрици, едуковати особље о раду у хигијенским условима у складу с правилима добре произвођачке праксе, а особље мора бити образовано и о методи узорковања.

Р.Д.Ј.