Сима Ковачевић из Сусека до пре шест година у шталама је имао краве. Због нестабилног тржишта крављег млека одустао је од овог посла. Хтео је да се бави овчарством, али на наговор пријатеља превагнуо је узгој коза. Сада их у стаду има више од 100. На мужи је ове године имао 60 грла, која су дневно давала 90-100 литара млека.
– Не практикујем дохрану, козе су на пашњаку и задовољавам се да помузем 2-3 литре млека по кози, каже овај узгајивач коза и произвођач козјег сира.
На питање које расе се налазе у његовом газдинству, он каже да има свега. То значи да их укршта. Прво мележење почео је да ради са балканском, санском и алпском козом.
– Сада су ту и англонубијске и бурске козе. Англонубијске козе имају јако квалитетно млеко за производњу сира. Али, код нас нису призната раса па не могу да остварим право на субвенције. Надам се да ће то бити решено као у говедарсрству, где свако крупно грло добија субвенције, каже Ковачевић.
Наглашава да се не може рећи да је велика потражња за козјим сиревима јер људи имају доста предрасуда о козјем млеку и месу. Али, ипак је реч о деликатесима.
-Правим три врсте сира – ситни, такозвани швапски сир, подливани млади и од пастеризованог млека, кувани са додатком лимунске киселине или сирћета. Користим доста зачина које додајем у све три врсте. Ту мислим на ароматично биље попут босиљка, мајчине душице и слично, а ове године убацио сам и сушено воће – аронију, вишњу и боровницу, прича Сима.
Према његовим речима, када се у обзир узме период лактације, прве количине млека добијају се већ крајем марта. У том периоду за производњу килограма сира потребно је 7-8 литара млека. Како се приближава лето и млеко је слабијег квалитета, али се добија већа количина, за неке сиреве потребно је чак и 12-13 литара млека, а у позну јесен довољно је 4-5 литара.
Пољопривредно газдинство Ковачевић располаже са 10 катастарских јутара земље, на којој се производи храна за исхрану коза током зиме.
Своју робу пласира на сајмовима хране, базарима и ноћним маркерима. На класичне пијаце не иде јер продајом није био задовољан, као ни високом ценом пијачарина. Углавном се, како каже, држи Новог Сада.
На питање да ли се од овог посла може живети, овај домаћин кратко каже да не може.
-Ако неко жели да се бави овим послом и искључиво живи од њега, потребно је да има 50-70 коза по члану домаћинства. И опет је питање како преживети зиму, када нема других прихода. Буквално, када престанем са мужом, немам млека. А када нема млека, немам ни динара. Моје домаћинство броји 5 чланова – супруга, ја и троје деце. То значи да од овог стада за живот имам ја и да помажем једно дете. Друго двоје деце и супруга су запослени.
С друге стране, ако бих повећао стадо на 300-400 коза, не бих могао да продам све своје производе, каже Сима Ковачевић.
Цена младих сирева је 1.000 динара за килограм, а оних старијих 2.500. Иако су цене сирева исте као и прошле године, сада је потрошачима ова роба скупа, што није био случај лане.
– Немају људи новаца, кратко објашњава Сима.
Сиреве продаје сталним муштеријама. Они преко друштвених мрежа прате где Сима доноси производе. Сем тога, сваке суботе у Новом Саду сиреве доноси на кућну адресу.
Текст и фото: Јасна Бајшански
