На подручју деловања Регионлног центра Краљево, локалитет Сијаће Поље и Јарчујак, на окућницама, регистровани су симптоми рђе крушке -Gymnosporangium sabinae на појединачним стаблима крушке, у ниском интензитету напада.
Крушка је алтернативни домаћин ове гљиве. На њој се развија ецидијски стадијум, док се телеутостадијум и уредостадијум развијају на четинарима Јуниперус врсте (клека).
Ова гљива се током зиме одржава у гранама и гранчицама клеке. У пролеће се на њима формирају телеутосоруси који у влажним условима бубре и ослобађају телеутоспоре. Клијањем телеутоспора настају базиди с базидиоспорама које ношене ветром доспевају на младо лишће крушке где проклијају и врше инфекцију. На наличју листа настају ецидије из којих се ослобађају ецидиоспоре. Оне врше инфекцију клеке и не могу заразити крушку. За потпуно завршавање циклуса ове гљиве потребно је две године.
Након остварене инфекције на листу крушке се крајем пролећа јављају наранџасто-црвене пеге различитог облика. Пеге су у почетку ситне а касније бивају крупније. На наличју листа, у оквиру пега, појављују се смеђа задебљања, која представљају почетак стадијума ецидија. Оне се формирају крајем лета у виду рогљастих израштаја. У условима јаче заразе лишће се суши и превремено опада.
На гранама и гранчицама, нарочито на младим стаблима, стварају се рак-ране које не зарастају и у којима се такође формирају ецидије.
С обзиром на то да се рђа крушке јавља само на стаблима која су у близини клеке, тако је једна од основних мера заштите крушке од ове болести уклањање и уништавање клеке. Препоручљиво је да изолациони појас буде најмање 500 метара. Такође се могу применити и хемијске мере борбе. Третирање се може вршити препаратима на бази активних материја манкозеб и дифеноконазол, којима се иначе врши заштита крушке од проузроковача чађаве краставости крушке.
Ј. Б.
