Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ КРАЉЕВСКИ ЗАЧИН КРАЉЕВСКЕ ЦЕНЕ – Први српски шафран никао у Неготину

КРАЉЕВСКИ ЗАЧИН КРАЉЕВСКЕ ЦЕНЕ – Први српски шафран никао у Неготину

Божији лек, или црвено злато, како још зову шафран, користи се у кулинарству, козметици и медицини и најскупљи је зачин на свету – за један грам плаћа се 30 евра. Тучак шафрана је троструки и једино се његови вршци црвенонаранџасте боје користе у исхрани. Они се пажљиво одвајају од остатка цвета и суше. Да би се сакупио грам тучака, потребно је око 150 цветова, а паковање у продавницама најчешће је од 0,12 грама.

222
Фото: Adobe Stock

Шафран, краљ зачина, најскупљи је зачин на свету. Зову га и божији лек и црвено злато: вековима се користи у кулинарству, козметици и медицини, а кажу да „диже из мртвих“. И његова цена је краљевска: један грам кошта 30 евра и због тога је најскупљи зачин на свету. Постојбина шафрана је, како се претпоставља, Блиски Исток, а користили су га Стари Грци, Римљани, Јевреји, Индијци, Египћани… Данас се највише производи у Ирану. У Србији га узгаја једино Саша Николић из Неготина.

Саша је дипломирани инжењер електротехике, а његова супруга Неда професор математике и рачунарства. Живе у Неготину, а за село су их, до недавно, везивале само успомене из детињства. Сада Николићи на имању Сашиног деде, на парцели од 10 ари, производе шафран. То им је додатни посао, а њиховим синовима Филипу, Луки и Алекси, њива је релаксација и делимично замена за компјутер и мобилне телефоне. А од компјутера је некако све и почело.

Идеја с интернета, ментор у Француској

Николићи су на Итернету тражили начин да на мањој парцели узгајају нешто што није распрострањено код нас, а што може да буде леп додатни извор прихода. Претрага их је довела до шафрана, и тада су увидели да овај зачин у нашој земљи нико не узгаја. Потражили су произвођаче у Европи и дошли до породице Матеа у Француској која се неколико генерација уназад бави узгојем шафрана. И тада је донета коначна одлука.

– За садњу шафрана 2017. године одабрао сам њиву с песковитим, растреситим и водопропусним земљиштем. На њој је раније био виноград. Земљиште сам припремио јесењим орањем, у пролеће је уследио тањирање које је поновљено у јулу, када је урађено и фрезирање. У августу смо на наших 10 ари засадили 24.000 луковица, купљених у Француској, на растојању 10 ценетиметара у реду и 25 до 30 центемитера међу редовима. – прича наш саговорник и додаје – Август је оптималан рок за овај посао, јер се шафран сади од друге половине јула до прве половине септембра. У том периоду ова биљка је у фази мировања и тада сазрева у земљи. Након тога почиње ницање, цветање, размножавање. Ове фазе завршавају се до маја када се биљка суши – објашњава Саша Николић и поручује да је ђубрење потребно урадити након 5 до 6 година, и то живинским стајњаком.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us