Помало неугледна, често у трави и неприметна, скромног изгледа а богатог садржаја ‒ коприва је прави драгуљ у ризници природе. Можда вас прве асоцијације подсете на детињство и не тако пријатан сусрет са њом, али она је од давнина позната по својим лековитим моћима. Дакле, и за коприву важи правило као и за све у животу ‒ не судите према изгледу, потражите суштину…
Иако смо сви понешто чули о лековитости коприве, не знамо колико нас је свесно тога колико је она, заправо, лековита. Понекад, у потрази за решењем наших здравствених проблема, заборавимо на то да нам је природа већ дала све потребно за здравље и да су нам надохват руке природни и бесплатни лекови.
Коприва није коров, већ краљица самониклог јестивог биља, која расте и тамо где других биљака нема, на запуштеним местима, углавном на ливадама, уз ограде, путеве, на шумским чистинама…
Храна народа и сродница богова
Тканина направљена од коприве нађена је на локацијама на којима су живели људи из бронзаног доба. За њену моћ знали су стари Грци и користили је за масажу против реуматских болова и ишијаса. Користили су је и стари Римљани – као храну и лек. Добар део немачке униформе у Првом светском рату био је израђен од копривиних влакана…
Занимљив је мит о вези између коприве и грома, која укључује бога Перуна. Он је, да подсетимо, био моћни бог грмљавине, муње и грома старих Словена. Пошто је ватра са неба и долази од бога Перуна, веровало се да су он и коприва у сродству, јер свако “производи” ватру на свој начин. Према народној изреци – неће свој на свога, ни гром неће у коприве. У народу се верује и да кад кокошке једу сушене коприве, повећа се број излеглих јаја.
Зналци ову биљку с разлогом сматрају свестраним леком. До ње је заиста лако доћи, а с обзиром на њену лековитост, ваљало би је користити много више. То нам је потврдила и Жаклина Радуловић из Луке, села надомак Бора, коју смо упознали у Сокобањи, на додели „сертификата“ за изузетно познавање самониклих биљака.
Корисно све – од корена до семена
– У лековите сврхе користе се врхови гранчица с листовима, сам лист, цела надземна биљка у цвету или само корен – каже наша саговорница, и објашњава да је листове најбоље брати у рано пролеће, док су млади, али су изузетно лековити и кад биљка цвета, па све док не опадне семе. Корен се вади у јесен, најбоље у октобру, кад је најсочнији и најлековитији. Сви делови жаре, како је називају у нашем крају, користе се за чајеве, тинктуре, купке, као свежи или сушени, у зависности од годишњег доба.
Важно је знати како се и када бере, а познаваоци тврде да се у пролеће скупљају листови и вршкови, од пролећа до јесени коренови, а комплетна биљка током целе године. Једино се семе скупља искључиво у августу, што је изузетно важно ако се од њега праве лекови.
Због витаминске и прехрамбене вредности, коприва се сматра изузетно здравом и корисном. Садржи много беланчевина, угљених хидрата, масти. Од минерала садржи калцијум, фосфор, гвожђе, магнезијум, а од витамина – Ц, А, Б2, Б5, К, каротен, затим пантотенску киселину, лецитин, танин. Она је богатији извор витамина Ц и А од већине култивисаних биљака, али, иако је прави мали поливитамински резервоар, на нашој трпези није довољно заступљена.
Чистач јетре, желуца и црева
Чај од коприве одлично је природно средство за искашљавање, а и прочишћава јетру, желудац и црева. Уједно је користан лек против анемије, грознице, жутице, маларије. У комбинацији са другим лековитим биљкама, лечи чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, прочишћава крв, олакшава варење, умањује узнемиреност и несаницу. Исто тако, коприва је добар природни лек против водене болести, гихта, болести бубрега, простате и несвестице. Побољшава памћење и помаже у случају осетљивости на промене времена.Ипак, у нашем народу се најчешће користи за лечење малокрвности и чишћење организма.
– У нашем крају коприву употребљавају и за снижавање нивоа шећера у крви, па се често налази у чајним мешавинама препорученим онима који имају повишен шећер. Испирање уста чајем од коприве ублажава афте, упале десни и грла – истиче ова биљарка. – Чај се користи у случају алергијских обољења, при чему га треба пити током дужег временског периода.
Шампони за прање косе садрже екстракт корена или листова коприве. Исти је случај и са тинктурама за утрљавање у корен косе, јер је коприва једно од најјачих природних средстава у борби против перути и ћелавости.
Осим чаја, од ње се могу справљати разна укусна и лековита јела, као што су супе, чорбе, пите, ролати, салате и слично. Зато је, кад год је могуће, треба имати на трпези.
Не треба чекати да дође болест. Многе здравствене тегобе неће имати никакве шансе да нас опхрвају само ако научимо да ценимо коприву. Послушајте зато добар савет – почните да пијете чај од коприве већ данас.
БРАЊЕ И СУШЕЊЕ
Коприва се углавном користи свежа, али се може употребљавати и сушена. Бере се по лепом и сунчаном времену. Одсецају се врхови гранчица с листовима, или цела биљка пре цветања, и суши у танком слоју на одговарајућим подлогама на сеновитом и промајном месту. У јесен, пре јачих киша и захлађења, најбоље средином овог месеца, вади се корен. Опере се, исецка и суши у дехидратору или сушари на 40 Целзијусових степени. Лековита сировина је најбоља кад пуца под прстима. Пакује се у папирне вреће и чува од влаге и глодара, или предаје најближој откупној станици.
ЧАЈ ОД КОПРИВЕ
Припрема се тако што се две супене кашике опраних и ситно исецканих листова прелију с три децилитра кључале воде. Поклопљено се остави пет минута, затим процеди и пије. Користи се у превенцији и ублажавању многих болести. Зато је неопходно дневно попити барем једну до две шољице чаја. Код тежих обољења препоручује се литар и више у току дана.
ОБЛОЗИ ПРОТИВ РЕУМЕ И УПАЛА
Облози од коприве веома су корисни за ублажавање реуме и упала. Припремају се тако што се шака свежих листова прелије врућом водом, у коју се потопи ланена крпа, а затим се привија на болна места. Вековима је позната употреба топлих облога ради извлачења отрова из организма. Иначе, облози од свеже исцеђеног сока користе се за ублажавање и смиривање упале очију.
КУПКА
Шољу уситњене свеже коприве прелити врелом водом, поклопити и оставити петнаестак минута. Процедити и додати у каду с топлом, али не врелом водом. Бањати се двадесетак минута, лагано обрисати и утоплити бар један сат. Ублажава реуматске болове. Шаку исецканог корена коприве и прегршт уситњених листова и стабљика потопити у пет литара хладне воде и оставити током ноћи. Сутрадан прокувати и пустити да се охлади, па се може два пута користити као купка за уморне и реуматичне ноге.
ТИНКТУРА ЗА ЈАЧИ ИМУНИТЕТ И СНАГУ
Припрема се од 50 грама сувог корена коприве који се прелије с 2,5 децилитара 70–процентног алкохола. Поклопи се и остави 15 дана да одстоји. Процеди се, улије у стаклену боцу и чува на хладном и тамном месту. У чашу воде накапа се 20 капи тинктуре и пије три пута дневно. Природни је лек за малокрвност и јачање имунитета. Помаже и у сузбијању уринарних инфекција, у случају вирозе, прехладе и грипа. Код спољашње примене, неколико капи тинктуре утрља се у корен косе. Ојачаћекорен косе, али ће подстаћи и њен раст.
СИРУП ЗА ЈАЧАЊЕ КРВИ
За овај сируп потребно је 200 грама врхова коприве, четири лимуна исечена на колутове, два литра воде и килограм меда. Сједине се сви састојци сем меда и оставе да одстоје 24 сата. Тада се умеша мед и загрева до врења. Охлади се, процеди, сипа у тегле и остави на хладно место. Може се чувати пола године, а приликом употребе неопходно га је разблажити водом. Ово је старински еликсир за јачање крви, бољи рад бубрега, који лечи и симптоме астме и алергија.
ПАШТЕТА ОД КОПРИВЕ СА СУНЦОКРЕТОМ И ПЕРШУНОМ
Потребно је: коприва – 1 чинија, першун – 1 веза, семенке сунцокрета – 1 шоља, лимун – 1/2 шоље, вода – 1/2 шоље
Припрема: лимун ољуштите, па га ставите у блендер. Затим му додајте семенке сунцокрета и на крају першун и коприву.
Укључите блендер и нека се све у потпуности изблендује. Намаз је готов.
ПИРЕ ОД КОПРИВЕ
Потребно је: 200 г куване коприве, 100 г бешамел соса, 1 дл млека, 40 г брашна, 50 г павлаке, со, бибер
Припрема: кувану коприву самељите, па је помешајте са готовим бешамелом. Ставите заједно да се кува на лаганој ватри и по жељи зачините. Додајте млеко, кувајте још пет минута, па склоните са ватре и уз непрестано мешање додајте павлаку. Послужите посебно или као прилог уз печено месо.
ПИТА С КОПРИВОМ
Потребно је: паковање кора, 50 г куване коприве, 200 г маринираних или свежих печурака, 100 г црног лука, 50 г соје у гранулама, 50 г ренданог кромпира, со, бибер, уље
Припрема: на уљу пропржите црни лук, додајте рендане печурке и соју претходно потопљену у води. Пржите још мало, убаците рендани кромпир и ситно сецкану коприву. Масу пржите још пет минута, зачините, па нафилујте коре. Умотајте их произвољно и пеците 30–40 минута у рерни загрејаној на 200 степени. Сервирајте као топло предјело.
Пикантна чорба
Потребно је: 1 кг младих коприва, 2 кашике пројиног брашна, 1 дл уља, 1 јаје, 1 кашичица рена, 1 чаша киселе павлаке, 1 кашичица алеве паприке, 1 главица црног лука, со по укусу
Припрема: врхове младих коприва очистите, оперите и скувајте у сланој води, затим оцедите и ситно исецкајте или испасирајте у блендеру. У шерпи у којој ћете кувати чорбу загрејте уље и на њему издинстајте ситно исецкани црни лук, додајте две кашике пројиног брашна, па и њега кратко пропржите. Сипајте алеву паприку, добро промешајте, убаците коприву и опет промешајте. Налијте око 2 л воде, посолите и кувајте 15 минута на умереној температури. Склоните са рингле, додајте рен и зачините умућеним јајетом. Послужите одмах док је вруће, а у сваку порцију додајте кашику киселе павлаке.
Д. Радивојац
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
