За ову врста поврћа пре би се рекло да потиче из земље Лилипутанаца, него из Мексика. Зову је најчешће кралубеница или кукамелон (melothria scabra), понеко и мексички мини краставац или мишја лубеница. Гаји се широм света, па и у Србији, углавном из хобија и због симпатичног изгледа. Понекад као атракција заврши и у тегли, као туршија!
Пише: Биљана Ненковић
Плодови кукамелона споља изгледају као мале лубенице, а унутрашњост и укус подсећају на краставац, с примесом лимете. То би укратко био опис овог поврћа. Планета је одавно постала глобално село, те се ова атрактивна минијатура гаји и на нашим просторима. Његова производња нема економски значај, већ расте у баштама више као актракција на имањима. За баштоване и повртаре више је изазов, него озбиљан извор прихода.
Мексички мини краставац сеје се од априла до краја јуна. Први плодови могу да се беру већ за два месеца и дугачки су тек око 3 центиметра. Сваки плод тежак је свега 5 грама. Најбоље га је посејати на осунчано место, јер воли да га сунце обасјава бар осам сати дневно. Потребно га је редовно заливати и прихрањивати. Препоручљиво је у његовој близини посадити невен или кадифу, како би се привукле пчеле.
Баштовани тврде да је његов узгој сличан краставцу, што је оправдано, јер потичу из исте породице. Код нас га хобисти узгајају као једногодишњу биљку, по сличном принципу као и све врежасте тиквењаче. Семе се посеје у мале саксије у топлој просторији или пластенику, у истом супстрату који је намењен краставцима. Сетву је најбоље обавити четири недеље пре садње на стално место. Дубина сетве је један центиметар. Семенку тупим крајем треба окренути на доле. У пластеницима који се греју ниче за 10 до 14 дана. Осетљива је на ниске температуре и изношење на отворено треба обавити тек кад прође опасност од мразева.
Земљиште треба да буде добро дренирано и благо кисело. Погодује му када је богато органским материјама и требало би у јаму додати мало компоста. На отворено се износе у фази, у којој се и краставац сади у баштама. Потребна им је и потпора, јер расту и преко два метра висине и, попут краставца, имају дуге изданке и вреже. За потпору могу да се користе ограде, баштенске мреже или класични шпалир.
